СЛОВО О УМИЛЕЊУ И СУЗАМА 3

Очи руског пустињака, оца Тихона, биле су увек препуне суза. Брисао их је једном марамицом, која је стално била мокра и коју је увек држао у руци. Његов епитрахиљ био је готово увек натопљен сузама, а мокар је био и дрвени крст којим је благосиљао. Говорио је да би требало да свакога дана у свом животу перемо Христове ноге својим сузама и да их бришемо својом косом док пред Њим правимо метаније. У својој келији, изливао је потоке суза пред крстом, који је због тога увек био влажан.

Подвизавајући се у пећини Светог Петра, отац Данило Исихаста је током читавих шездесет година свакодневно служио Литургију. Да би што дубље доживео Св. Литургију, обично је служио Литургију Светог Василија Великог. Осећао је такво умилење да није успевао да изговори ни „Молитвама...”, а земља би постала влажна од суза. Непосредно након тога повлачио се у самоћу да не би изгубио осећање умилења.

***

Подвижник Андреј Посник из скита Свете Ане био је веома снажне грађе. Пореклом је био из Епира. Био је чврст и стамен. Преиспуњен љубављу и ревношћу, хитао је да помогне путницима који су се, ознојени и обремењени тешким товаром, успињали од морске обале ка кириакону (манастирској цркви). У световном погледу био је неписмен, али је поседовао мудрост по Богу, јер је имао божански дар чисте и непрестане молитве. Будући призван од Пресвете Богородице, изливао је непрекидне потоке суза умилења и небеске љубави.

***

Један брат упитао је седокосог старца који је многе године провео у подвизима: „Колико Вам је година, старче?”

Старац је на  то одговорио: „Човекова старост се не рачуна по протеклим годинама него по 

чистим помислима и по чистом животу.”

Будући дубоко ганут, старац је заплакао, а затим рекао: „Чедо моје, колико су се увећале моје године, толико се умножило моје духовно сиромаштво.”

Извор: Старечник 

#старечник, #starecnik,

 

 „Дођи и види“ пратите нас нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi