O ЧУВАЊУ ЈЕЗИКА - СВЕТООТАЧКЕ ИЗРЕКЕ

•    Чувај се човече, преузми власт над својим језиком и не умножавај речи, да не би умножио грехове ( свети Антоније Велики).

•    Безмолвије  је одсецање сваког зла (свети Макарије Велики ).

•    Обуздавање језика показује мудрог човека.Ко попушта узду језика, показује да је далеко од врлине (авва Исаија ).

•    Језик треба свезати.Јер то је точак који углавном покрећу адска испарења (Јак.3,6) (свети Теофан Затворник).

•    Избегавај много приче, правдајући се пословима ( свети авва Доротеј и Јован Лествичник ).

•    Ко хоће да свагда буде са Господом, нека се на сваки начин чува од повода за грехе ( авва Исаија ).

•    Истински слуга Божији се чува не само грешних дела, него –и речи ( свети Игњатије Брјанчанинов ).

•    Онај ко разумно ћути мисли да је недостојан да говори ( свети авва Доротеј и Јован Лествичник ).

•    Чување језика не само да тера ум да се подигне ка Господу, него и јавним делима, која се чине помоћу тела, тајно пружа велику снагу за њихово обављање, а просвећује такође и у тајном делању, као што су говорили оци,  јер чување уста тера савест да се подигне ка Богу, уколико неко сачува ћутање уз познање ( свети Исак Сиријац).

•    Кратак пут ка задобијању врлина за почетнике је ћутање уста, и затварањем очију и ушију ( свети Никита Ститат ).

•    Не раслабљуј се беседамај јер оне ти не допуштају да узнапредујеш у Богу ( свети авва Доротеј и Јован Лествичник ).

•    Пази на језик; јер он често износи напоље оно што би било боље да се прећути ( свети  Нил Синајски).

•    Ништа тако не чини срце скрушеним и душу смиреном као разумна усамљеност и ћутање ( свети Григорије Синаит ).

•    Чувајте своја уста чистима , говорећи увек само оно што је угодно Богу.Не допуштајте ни ласкања, ни неправедне прекоре.Никаква рђава реч да не излази из уста ваших ( Еф. 4, 29) ( свети Теодор Студит ).

•    Када се врата купатила често отварају , топлота брзо излази напоље.Тако и душа, кад неко много прича , макар и говори све добро, испушта својесећање на врата речи ( блажени Дијадох ).

•    Зла реч и добре чини злима, а реч добра и зле чини добрима ( свети Макарије Велики).

•    Нема ничег разорнијег од празнословља и штетнијег од неуздржаног језика, и ништа тако силно не квари и не уништава душевно богатство ( свети Филотеј Синајски ).

•    Ако почнеш разговор па схватиш да је грешан, пресеци га речима: не , о томе нећемо разговарати, или мало поћути па реци: заборавио сам о чему смо причали- па пређи на другу тему... (свети Варсануфије Велики и Јован).

•    Безмолвије је узрок и помагач целомудрености ; пост гаси раслабљеност тела; а скрушеност срца је непријатељ лукавих и хладних помисли ( свети Јован Лествичник ).

•    Безмолвије љуби онај , ко није привезан за свет.Све људе љуби онај , ко не љуби ништа сујетно.Љубав и уздржање чувају ум бестрасним и у односу на ствари и у односу на помисли о њима...( свети Максим Исповедник ).

•    Боље је непромишљено бацити камен , него реч.Према свима буди онакав, каквим би друге желео да видиш према себи ( свети Нил Синајски).

•    Од много спавања срце огрубљује , док бдења изоштравају ум.Но, боље је спавати него проводити време у празнословљу (авва Евагрије ).

•    Разумно ћути, разумно говори ( авва Исаија ).

•    Пре но што почнеш да говориш , размисли о ономе што ћеш рећи ( авва Исаија ).

•    Не хвали се својим разумом.Више од свих других зна онај ко говори: ништа не знам ( авва Исаија )

•    Мудрост није  у томе да се говори, него у томе да се зна време  када треба  говорити ( авва Исаија).

•    Многоговорљивост је капија оговорања (свети Јован Лествичник.)

•    Коме је срце испуњено страстима, њему страсти покрећу и језик.Чак и ако почне да говори о духовним  стварима , расућиваће под утицајем страсти.Мудар примећује таквог човјека приликом првог сусрета, и чист осећа његов смрад (свети Исак Сиријац).

•    Многоговорљивост је престо таштине (свети Јован Лествичник).

•    Ко је спознао сопствена прегрешења, тај уздржава свој језик(свети Јован Лествичник).

•    Чуо си нешто-не препричавај другоме. А ако сачуваш уши, твој језик неће погријешити (авва Исајија).

•    Не спорите се ни о чему (авва Исајија).

•    Многоговорљивост рађа униније и отупелост ума ( авва Исаија ).

•    Нека се твој ум непрестано труди у богомислију, а језик уздржавај од греха и сазерцавај ( свети Григорије Богослов ).

•    Док је душа узнемирена , ћути; најпре укроти њене пороке, па онда говори и делуј ( свети Теофан Затворник ).

•    Тело се храни јелима, а душа –речју ( свети Григорије  Богослов ).

•     Ми смо дужни да речи штедимо више него новац и да не верујемо свима без размишљања.Ако обуздаш језик и научиш га да ходи исправно, он ће бити као царски коњ, кога јаше цар; а ако га оставиш необузданим, носиће ђавола и демоне ( свети  Јован Златоуст ).

•    Неки су веома пробирљиви када се ради о храни, и одређена јела неће ни да окусе , али нису тако пробирљиви и опрезни када су у питању речи које излазе из њихових уста ( блажени Августин ).

•    Изговорена реч не може да се повуче : ти си њен господар док је не изговориш, а после тога , она је твој господар.

•    Где је много речи, тамо је , обично , много грехова.

•    Од стомакоугађања се рађа метеж помисли, а од многоговорљивости и непристојних разговора-одсуство мисли и помраченост ума ( свети Исак Сиријац).

•    Немој много да говориш: мудри не говоре много.Ако говориш много, не можеш да не сагрешиш.Треба да се трудимо да говоримо кратко , и то само онда, када приметимо да је ћутање бескорисно.Али ни тада не говори оно што не знаш.

•    Боље је учити се , него не знајући учити ( свети Григорије  Богослов).

•    Ако неко себе исцрпљује подвизима и постом, а језик не обузда , неће се избавити од страсти  ( свети Варсануфије Велики и Јован).Када на један тас ваге ставиш сва дела свога живота, а на други ћутање , наћи ћеш да оно претеже ( свети Исак Сиријац ).

•    Не оклевај када  треба да чујеш добар савет и  корисну поуку, али не жури да сам дајеш савете и поуке.Буди брз да слушаш, спор да одговараш ( Сир.5,13 ).

•    Сине мој, клони се празнословља, да се Дух Божији не удаљи од тебе.Више ћути (свети Антоније Велики ).

•    Ћутање помаже безмолвију , а у безмолвију се чула покоравају души ( свети Исак Сиријац ).

•    Ћутање је тајна будућег века, а речи оруђе овог света ( свети Исак Сиријац).

•    Нека твоје речи буду одмерене , како би биле корисне онима који их чују ( свети Антоније Велики ).

•    Свети људи  и говоре најчешће о светим предметима.

•    Када су чула закључана безмолвијем, онда познајеш природне помисли душе, и какве ризнице она има скривене у себи  (свети  Исак Сиријац ).

•    Речи неразумног човека су таласи који бучно запљускују морске обале, али не напајају биље које тамо расте ( свети Григорије Богослов ).

•    У ћутању се угледај на Господа, када није одговарао Ироду ( свети Антоније Велики).

•    Кад паметан човек хоће нешто да каже, он најпре поразмисли о томе у себи, па тек онда прозбори; а глуп човек напротив прво прича, па тек после размишља о ономе што је рекао.

•    Мудар човек много размишља пре но што говори, тачније; шта , коме, где и када треба да каже! ( свети Амвросије Медиолански ).

•    Уздржавање језика обележје је мудрог човека ( авва Исаија ).

•    Бој се празнословља, као што се бојиш грабљивих звери и птица грабљивица:попут њих, оно уништава напоре светог живота.

•    Врт без ограде бива изгажен и опустошен: и ко не чува своја уста, погубиће плодове ( подвига ) ( свети Јефрем Сиријац ).

•     Облак заклања сунце; а многоговорљивост помрачује душу која је почела да се просвећује молитвеним сазерцањем ( свети Исак Сиријац ).

•    Једнако су лоши- и рђави живот и рђаве речи.Ако имаш једно, имаћеш и друго ( свети Григорије Богослов ).

•    Да говори о добру , то је прикладно и за онога ко не чини добро, као би , постидевши се речи , почео да дела ( свети Нил Синајски).

•    Боље је сто пута пасти ногама , него једном језиком ( свети Тихон Задонски    )