Свети Кинот Свете Горе Атон је упутио посланицу на
више страна, посвећену предстојећем Свеправославном
Сабору.
Текст писма је усаглашен на многобројним саветовањима и потписали су га представници свих атонских манастира. Посланица је упућена Константинопољском патријарху Вартоломеју, а у складу с одлуком Светог Кинота, копије писма су упућене свим Помесним Црквама. AgionOros.ru је упознао читаоце са главним одредбама документа.
Текст писма је усаглашен на многобројним саветовањима и потписали су га представници свих атонских манастира. Посланица је упућена Константинопољском патријарху Вартоломеју, а у складу с одлуком Светог Кинота, копије писма су упућене свим Помесним Црквама. AgionOros.ru је упознао читаоце са главним одредбама документа.
- У посланици се истиче да се термин «Црква» може користити
искључиво за Православну Цркву: «Нека Свети и Велики Сабор... избегне термин
‘Црква’ кад су у питању инославни, користећи у ту сврху ‘хришћанске доктрине и
исповести’. По мишљењу Светог Кинота «значај јединства Цркве треба
разјаснити... У јединству са Црквом се налазе само верна деца Православне
Цркве, Христовог тела... Само се на њих могу односити речи «да будут једино,
јакоже [и] ми».
Због тога се предлаже да се израз у параграфу 5 документа
«Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света»: «трагање за
изгубљеним јединством хришћана» замени са «повратак истини хришћана који су се
од ње [Цркве] удаљили».
- Светогорци изражавају своје неслагање с тим како се одвијају
дијалози између Православне Цркве и инославних: «Свети Кинот се више пута и у
различитим околностима званично изјашњавао против богословских споразума с
инославнима, протестовао је против заједничких молитава и литургијских радњи
(целив итд.)». Атонски монаси изражавају неслагање са учествовањем Православних
Цркава у Светском савету цркава.
- Светогорци сматрају да критеријум истинитости вере
представља «свест о пуноћи Цркве», коју могу изражавати и појединци, а не само
Сабори.
- Атонски монаси инсистирају на томе да треба поменути
саборе Фотија Великог (879. г.) и Григорија Паламе (1341. и 1351. г.), јер су
јасно показали «догматске и еклесиолошке несугласице с инославнима (Филиокве,
тварна благодат, папски примат).
- Светогорци предлажу да се у текст документа «Односи између
Православне Цркве и осталог хришћанског света» укључи детаљно помињање
православне антропологије и космологије (ослањајући се на учење светитеља
Григорија Паламе).
- У завршном делу посланице атонских монаха указује се не
потребу «за исправљањем текстова предсаборних документа» како би изражавали
мишљење све Пуноће Цркве и како не би представљали повод за раскол и поделе.
Текст на грчком в. овде.
Извор: Православие.ру
Нема коментара:
Постави коментар