Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије о раду Светог и
Великог Сабора 23. јуна 2016. године
Данас, четвртог радног дана Сабора сви учесници су најпре
потписали два текста на којима се радило, а то је Документ о дијаспори и
Документ о аутономији и о начину давања аутономије некој Цркви. Уз то, данас је
читаво преподне разматран Документ који говори о браку и о брачним сметњама.
Била је веома жива и заиста плодна расправа; учествовали су
представници свих Цркава, и то по више њих. Из наше Цркве неколико Епископа је
дискутовало, говорио је и сâм Патријарх Његова Светост Господин Иринеј. Оно што
је закључак свих јесте - како већ и стоји у тексту - да је брак најстарија
божанска установа и да је установљен већ стварањем Адама и Еве, да брак нема за
циљ само стицање деце, него је он, пре свега, икона Цркве или, како се каже,
домаћа Црква. Зато је брак и Света тајна, иотуда оно што је практиковано
вековима, потврдило се да је и надаље важно да брак треба да бива благословом
Цркве, тојест обављен благословом свештеника или у крајњој линији благословом
Епископа. Наравно, истакло се да је брак заједница мушкарца и жене и да је он
данас угрожен као категорија због секуларизације која је глобална појава, и да
је отуда нарочито важно очувати тајну брака због породице која је такође
угрожена. У том смислу једногласно се говорило и закључило да не постоји никаква
друга врста уговора између различитих личности која може личити на брак уколико
то није заједница мушкарца и жене.
Дакле, заједница људи истога пола ни на који начин не може бити
благословена и сматраће се одступањем не само од Предања, него и потпуно супротном Божјој заповести о
браку.
Знатан део расправе је био посвећен склапању брака између
православних хришћана и оних који нису православни хришћани. Ту тему су
нарочито покретали представници Цркава које су мањинске у неким државама, као,
рецимо, Александријска Црква која има
широко мисионарско подручје у Африци, где се наилази и на проблеме кад неко
постане хришћанин, а пошто у неким деловима Африке постоји чак и полигамија,
дешава се да неко постане хришћанин, а већ има полигамни брак. То су теме о којима
се разговарало и расправљало, тражена су решења. Ипак, на крају је закључено да
се морамо држатиканона, принципа да је брак као света тајна заједница
православног мушкарца и православне жене, али да тамо где постоје проблеми кад
православни улазе у брачну заједницу са неправославним хришћанима, где је уз то
битан и простор дијаспоре као што су Америка и Аустралија, да ипак треба
оставити могућност сваком Епископу да примени икономију тамо где мисли да је то
принцип који служи спасењу оних који ступају у брачну заједницу, а чланови су
Цркве, међутим, улазе у заједницу са неким ко није православан хришћанин.
Данас смо наставили јучерашње разматрање питања поста. С
обзиром на то да на овом Сабору све
Цркве нису присутне и да нека документа, па и овај, поједине Цркве нису
прихватиле, опште је мишљење и став да, будући да је овај Сабор у процесу и да,
поред тога што се доносе неке одлуке - а оне су још увек отворене - постоји
нада да ће у том процесу и документи који нису прихваћени од Цркава које нису присутне,
бити прихваћени у перспективи, у будућности.
Извор: СПЦ
Нема коментара:
Постави коментар