Ако се сећате, свети Јован Златоусти је загорчао живот
огромном броју људи на двору, укључујући и епископе. Неки свети епископи су
говорили: ако је Јован Златоусти свет, онда је и Јуда апостол. У принципу,
мрзели су га толико да то тешко можемо да замислимо.
Али у овом животу «очи у очи лице се не види, велико се види
на растојању». Гледајући га изблиза не само да га нису сматрали свецем – него
су га сматрали злочинцем који крши традицију и дрским новатором. И истерали су
га, сиромаха, из Константинопоља.
Два пута су сазивали сабор против њега и истеривали га.
Земљотрес после првог прогонства је унеколико отрезнио прогонитеље и схватили
су: нешто није у реду ако се земља тресе. А онда су га ипак истерали и по други
пут. И отишао је, ишао је толико да је стигао чак до Абхазије.
Кад је био у Абхазији уморан од пута, измучен свим
пресељењима, где је стигао тресући се на магарцу и трпећи прогонство, пред смрт
му се јавио мученик Василиск и рекао му је: «Ускоро ћемо бити заједно, брате
Јоване, немој да патиш,» - ускоро ћемо бити заједно, у смислу – у рају.
Кад читам житије Златоустог или кад га се сећам увек ме
занима Василиск. Али зар на свету има мало мученика! Узмите календар и у њему
ћете наћи огроман број најразличитијих страстотрпаца, мученика, мученица, који
су заклани, закопани, спаљени, мучени до смрти. Мирно се односимо према томе –
добро, то су мученици. Има их превише да бисмо се много секирали због свког.
Мирно их свакодневно помињемо на служби, на пример, свештеник на отпусту
говори: «Христос, истинити Бог наш, молитвама тог и тог, тог и тог и оних који
се данас помињу, а посебно, овог, овог, нека нас помилује и спаси.» Кажемо
«амин» и разилазимо се по кућама.
А овде је извесни мученик Василиск, човек који је дочекао
Јована Златоуста на путу у царство небеско.
Ови скоро неприметни мученици: Вонифатије, Аглаида,
Серапион, Спиридон, мноштво разних мученика – јесу Христови сведоци, блиски
Богу. Они имају власт да разговарају одозго са свецима, као што је Јован
Златоусти. Као што људи који су већ стигли у пристаниште разговарају с људима
који још увек плове
Каже: «Не бој се, брате, ускоро ћемо бити заједно, ја ћу ти
помоћи.» Кад се слави спомен на светог Василиска, који је у Абхазији пострадао
за Христа, који је дочекао Јована Златоустог на путу за царство небеско, чини
ми се да је веома важно да схватимо да је Јован Златоусти велики учитељ и
светитељ и да учи целу васељену.
А Василиск долази код њега као брат код брата, као познаник
код познаника. За нас је он велики васељенски учитељ, а за Василиска је брат
Јован. Ето каква је слава људи који су умрли за Исуса Христа.
Кад се врши спомен на светог Василиска који је у царству
небеском дочекао светог Јована Златоустог и који је био први човек међу светима
који је објавио да наше уши чују и да цео свет открије да је он друг Златоустог
и његов помагач, врло је важно да схватимо да је то веома важна, топла тема:
општење људи у царству небеском, општење оних који живе на земљи с онима који
су већ достигли небеско царство.
Протојереј Андреј Ткачов
Са руског Марина Тодић
Православие.ру
Нема коментара:
Постави коментар