четвртак, 26. мај 2016.

Који предбрачни односи се називају блудом и због чега?

Одговори пастира

Данас се све чешће од парова који живе без регистрације својих односа, а тим пре без венчања, може чути: «Па ми смо у грађанском браку.» И ако се такав пар прекори за блуд, веома ће се зачудити и увредити: «Па ми смо у браку!!!» На овакве «бракове» и родитељи затварају очи, мислећи да ће ова «проба брачног живота» многоме научити њихову децу, која ће касније имати искуства приликом ступања у прави брак.

Дакле, да ли је то брак или блуд? Јер, навикли смо на мишљење да је блуд необавезно мењање сексуалних партнера, а овде он и она годинама живе заједно. И да ли се ови бракови могу сматрати грађанским? Шта је уопште грађански брак и како се Црква односи према њему? И зашто недвосмислено осуђује овакав саживот као блуд, у чему ту види грех и опасност?

Блуд није брак, већ је супротан браку

Игуман Лука (Степанов):

– «Блуд није припрема за брак, већ стање које му је супротно,» – дефинисао је светитељ Јован Златоусти. Не одређује човек шта је добро, а шта лоше на овом свету, већ је Бог то установио и открива нам. Област тешких грехова може изгледати привлачно само ономе ко још није признао да на свету живе слободна и разумна бића створена по моралним законима које је Творац одредио. Из тога јасно следи да за онога ко жели да наследи Вечни Живот постоје два телесна стања: невиност-чистота-удовиштво или венчани брак. Дискусије са савременицима су овде неизбежне, али ће сваки став који је супротан богооткривеном учењу бити покушај одбране свог «права на разврат».

Протојереј Олег Стењајев:

– Односе између мушкарца и жене називамо грехом блуда уколико у такве односе ступају верујући људи игноришући њихову црквену установу. Али! Ако су у тренутку ступања у такве односе обоје били неверујући, али је после тога једно од њих поверовало у Бога, а друго није, и ако односи и даље трају, онда ствари стоје мало другачије. Читамо: «Ако неки брат има жену неверујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља. И ако нека жена има мужа неверујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља» (1 Кор. 7: 12-13). Потпуно је очигледно да, пошто је један члан овог савеза неверујући, није могло бити никакве речи о црквеном браку. Али о мушкарцу и жени се у овом одломку из посланице апостола Павла говори као о «мужу» и «жени»!

У случају ако и други супружник поверује у Бога, они могу да утврде своје односе по црквеним правилима. Читамо «Исто тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима, да ако неки не верују речи (односно, ако не верују у Јеванђеље – прот. О.С.), онда понашањем жена и без речи буду придобијени када виде чедно понашање ваше са страхом» (1 Петр. 3: 1-2). Испоставља се да оваква ситуација не представља изазов за чист и богобојажљив живот верујуће половине.

Кршење закона које је Бог оредио доводи до тешких последица



Протојереј Павел Гумеров:

– Предбрачне телесне односе (саживот) Црква дефинише као грех блуда. Зашто? Али пре него што одговоримо на ово питање, хајде да дефинишемо шта је грех. Грех је кршење закона који је Бог дао. Господ је Творац васељене, Творац физичких закона, хемијских закона, али је и Творац духовних закона. Знамо да се физички закони не смеју кршити. Можеш да верујеш у њих, можеш да не верујеш, можеш да проучаваш ове законе и да их знаш, а можеш да их не знаш, али ће они свеједно деловати на тебе. На пример, Архимедов закон. Ако налијеш воду у каду до ивице, кад седнеш потискујући воду својим телом, она ће се прелити на под и мораћеш да је скупљаш крпом да не процури код комшија. Без обзира на то да ли верујеш или не верујеш у Архимедов закон, он објективно делује. Или на пример, закон гравитације. Ако га нарушиш, ако не узмеш у обзир силу теже, изашавши кроз прозор на другом спрату полетећеш надоле и поломићеш кости – у најбољем случају, а у најгорем ћеш погинути. Овде ће последице твог незнања и неверовања бити трагичне.

Закони духовног света «функционишу» на исти начин. Наведени су у Светом Писму. Какве су заповести о породици? Немој да вараш своју породицу, не чини прељубу. Такође – поштуј оца свог и мајку своју. И ако кршиш ове законе, сигурно ћеш – са стопостотном гаранцијом – морати да платиш за то.

Грех блуда се више пута осуђује у Светом Писму. Апостол Павле каже: блудници неће наследити Царство Божије. Јасно, ако се не покају и ако не промене свој живот. Такође се каже да човек који блудничи постаје једно тело са блудницом, односно, учествујући у овом греху, он скрнави своје тело. Зашто је овај грех толико озбиљан да се назива једним од смртних грехова? Ради се у томе што се сви односи између мушкарца и жене дозвољавају и Бог им даје благослов само у једном случају: кад се дешавају у законитом – истичем! – браку. Због чега постоје ови односи? Пре свега ради рађања деце. Као друго, као израз љубави, како би муж и жена постали једна целина, између осталог, и телесно. И ова међусобна телесна привлачност помаже супружницима да реше проблеме који се појављују у породичном животу. Али се све то дешава само у законитом брачном савезу. Сви остали «савези» су ради греховне насладе.

Предбрачни саживот не води ка рађању деце, зато што људи од рађања деце у оваквим односима беже као од куге. Резултат је женска неплодност, зато што жене изврше по неколико абортуса, пију веома јака средства за контрацепцију неколико година. Жене у оваквим савезима избегавају трудноћу и због тога што им је сасвим јасно да ће дете бити незаконито и да ће им у случају неких драматичних преокрета и ако га се «отац» одрекне, бити тешко да докажу очинство.

Желео бих да наведем само један пример (а има их мноштво) који илуструје то како грех блуда не дозвољава човеку да касније заснује породицу, како му уништава живот. Један мој познаник се веома поносио тиме што се не дрогира, не пуши и не пије, али је имао веома озбиљну страст: био је завистан од љубави, час је био у «љубавним односима» с једном, девојком, час с другом, час с трећом. И један од саживота је одлучио да заврши законитим браком: његова вољена је затруднела. Али га је после извесног времена ова жена оставила – није јој била потребна «чврста веза». И сад овај човек веома пати зато што му бивша жена не дозвољава да види дете, а не може да створи ни нормалну породицу. Зашто? Зато што се човек у браку не мења чудесно. И ако је навикао на блудни живот и на то да се ничега не одриче, вараће своју жену. Све ове претходне везе веома озбиљно утичу на њега. Зашто апостол Павле каже да онај ко блудничи постаје једно тело са блудницом? Зато што ће ова греховна веза увек бити с њим, биће му тешко да буде веран ако је имао претходно негативно искуство – искуство неверства. Није случајно што Црква говори о греху блуда!

Предбрачни период се човеку даје као период целомудрености. Зато се млада и назива «невестом», односно, значи да је муж још није познао. Људи своју срећу треба да пронађу у законитој породици.

Због чега је још предбрачни саживот велики грех? Зато што су, као прво ови односи крајње неодговорни. Ступајући у њих људи не желе да одговарају за последице ових односа. То је исто као кад човек који нема возачку дозволу, нема саобраћајну дозволу, узима аутомобил и вози га, кршећи правила, а притом зна да га нико неће ухватити, ако на пример, изазове саобраћајну несрећу, и да ће само оставити кола и побећи. Исто је и у предбрачном саживоту. Иако ми се чини да су последице овде много теже Да, овде се неодговорно бекство не кажњава, али по мом мишљењу то није ништа мањи злочин од изазивања саобраћајне несреће, чак и ако је у њој други човек осакаћен. Велики је злочин оставити жену која је имала поверења у тебе с дететом које ти је родила и одрећи се свог детета. Неко ће рећи да и после живота у браку мушкарац напушта жену и децу. Ипак, то се у браку дешава много ређе и човек ће сто пута размислити пре него што свесно уништити своју породицу. И у браку је закон на страни жене и детета, и преко суда се лењи отац може позвати на врло велику одговорност. А саживот је, поновићу, врло неодговоран. Али су његове последице, укључујући и духовне, врло разорне.

Интимни односи без склапања брака увек означавају међусобно неповерење

Свештеник Валерије Духањин:

– Блуд нису само необавезне везе било ким, већ је то и допуштање интимних односа пре брака. То је исто као кад би човек дошао на нечији ручак и одмах почео да једе, не чекајући друге, руководећи се само тиме што је гладан. То је окушање пре времена онога што је умесно само у своје време и на свом месту. Уосталом, ово је врло тешко објаснити ако су људи навикли да живе тако.

Обично се овакви односи у свету називају грађанским браком. И млади људи се у извесном смислу теше говорећи себи да засад «неко време живе овако», а у случају да се нешто деси, «ништа их не везује». Ево ово «ништа их не везује» већ показује да у овим односима нема ничег озбиљног: то није брак и није породица. Они и сами знају да ће се разбежати у различитим правцима ако им се нешто не свиди.

Интимни односи без склапања брака увек означавају међусобно неповерење. Партнери унапред спремају одступницу, али притом већ журе да се насладе телесном блискошћу. То је још испољавање сумње. Сумња је очигледан знак незнања и правилно се изражава реченицом: «А шта ако не успе? Шта ако ме он (она) остави?» Овакво незнање значи да «њихове» душе још увек нису постале јединствене, премда «они» већ желе да се слију у једно тело. Сумња представља израз унутрашњих нејасних осећања, несигурности. Као да се налазите у густој магли кад се на удаљености једне руке више ништа не види, и зато не видите да ли је ваша будућа жена сигурно поред вас. Све то говори о једном – код младића и девојке још није дошло до унутрашњег јединства, срце говори о самообмани и зато се «они» за сваки случај не региструју.

Прави брак претпоставља међусобну одговорност и обавезе. У интимним ванбрачним односима се међусобна одговорност своди на минимум, а међусобно упознавање се врши практично на основу једног мерила – мерила сопствене постеље. Све то заправо значи да момак и девојка нису стекли право јединство душа, због чега нису сигурни једно у друго и плаше се да ступе у законити брак, али притом већ желе да се насладе телесним врлинама оног другог, а даље «како буде». А биће саживот на основу спољашње симпатије уз потпуно одсуство унутрашње сродности.

Притом постоји статистика по којој мушкарци који живе у оваквим односима већином себе сматрају неожењенима, а жене, напротив, сматрају да су удате. Односно, мушкарци трезвено виде ситуацију, али сматрају да ће и тако проћи, а жене наивно јуре снове о доброј породици, али породицу виде тамо где је нема.

Жалосно је гледати како људи много година проводе у оваквим односима и на крају остају празних руку. И сами временом схватају да су поступили погрешно, али до овог закључка често долазе прекасно.

Блуд је побуна против Бога

Свештеник Димитрије Шишкин:

– Многи уопште не схватају у чему се састоји «смртност», односно тежина блудног греха. Кажу: «Шта је ту толико страшно? Никога не вређамо, све радимо по међусобном договору, мирно...» Дакле, да би човек постао свестан тежине овог греха треба да се сети речи апостола Павла о томе да је свако од нас «храм Духа Светог», односно да смо призвани да живимо тако да Бог обитава у нама као у храму. А живот онога ко разруши храм Божији, наставља апостол, Господ ће разрушити. Зашто? Па ево, размислимо: да ли је мала ствар или није оскрнавити храм? Наравно, то је велики грех. Исто тако је и развраћање свог или туђег тела, овог «малог храма» - грех против Божије установе о нама, то је побуна против Бога. А шта неће бити побуна, шта ће бити у складу с Његовом вољом? То је пре свега испуњавање заповести о законитом браку и почетак законитог брака, ма колико чудно то било, почиње од људског закона, али у сагласности са законом Божијим, односно брак је законито сједињење мужа и жене повезано с одговорношћу пред друштвом и међусобном одговорношћу. А одговорност претпоставља приоритет дужности у односу на пролазна осећања, жеље и расположења. Врло је важно да ово схватимо. Одговорност!

Понекад људи кажу: «Па зашто је потребан овај печат у личној карти? Каква је разлика да ли га има или не?» Увек их поново питам: «Нема никакве разлике?» «Па наравно да нема,» - одговарају. «Сигурно нема?» - питам још једном. – «Сигурно.» - «Онда идите и ставите тај печат!» И онда се одмах за трен ока испоставља да разлика ипак постоји, зато што почиње прво некакво оклевање, затим самооправдање, па објашњења... А зашто? Па зато што управо овај «печат» означава велики степен одговорности, а брак се од блудног саживота разликује управо по одговорности која је потврђена законом.

Али за поштовање закона одговорност треба да сноси, између осталог, и држава и то је још једна веома важна тема, зато што је пре неких 150 година, ако би мушкарац без кривице прељубе, напустио своју жену и децу, прво требало да прими већи број палица, а ако се не опамети – прогањан је у Сибир. Или је требало да плати барем «компензацију» за свој грех, па ће по сто пута размислити да ли да «скрене» или не. А и јавно мњење се према оваквом понашању односило врло строго, тако да би се онај ко је уништио своју породицу умногоме касније нашао у улози прогнаника.

Ако је реч о црквеном ставу, код светитеља Василија Великог постоји правило у складу с којим човек који је представљао узрок разарања сопствене породице, више не може да ступи у брак пошто је погазио и није сачувао оно што му је Бог поверио. И светитељ Василије говори изванредне речи о томе да блудни саживот «није брак и није чак ни почетак брака», управо зато што је безакоње. Тако да без обзира на то како ко хоће да тумачи, брак је управо законити саживот мушкарца и жене у складу с правилима црквеног уређења живота.

И следећи неопходан степен «уцрквљења» брачних односа представља њихов благослов у Тајни ванчања. Као што је човековом животу – душевном и телесном – потребно да буде допуњен духовним животом, тако је и супружничком животу потребна духовна допуна, кад циљ брачног живота постаје достизање Царства Небеског, и од стране самих супружника и деце, ако им Господ дарује децу То је крст који треба носити идући за Христом и чије «одбацивање» заиста представља катастрофу. Жалосно је само што многи то не схватају.

Саживот пре брака представља бекство од спасоносних невоља



Свештеник Игор Сиљченков:

– Реч «блуд» има слично значење као реч «блудети» («лутати»). А блудети значи изгубити пут, то значи да губи време и уместо да иде ка циљу он иде у погрешном правцу. Блуђење увек значи изгубљено време и снагу. А блуд је духовно лутање.

И једина «корист» од блуда, ако могу тако да се изразим јесте да човек схвати да то не сме да ради, сазнање да саживот ван брака не доноси срећу и љубав, већ пустоши душу.

Свемилостиви Господ нас је створио ради љубави, среће и спасења у вечном животу. И показује нам најкраћи пут до њих. Сви људи могу имати различите путеве, али је циљ њиховог пута увек исти. А пут нам показују заповести Господње, и говоре нам како да нам пут буде лакши и шта нам – а тачније Ко – и на који начин помаже. И како да добијемо већу помоћ.

Породица представља један од путева ка спасењу. И на овом путу има путоказа: којом брзином треба ићи, где треба направити паузу, куда скренути, а где је ћорсокак. Ћорсокак је саживот ван брака. Због многих разлога. До љубави се долази кроз невоље. «Кроз многе невоље нам ваља ући у Царство Божије» (Дап. 14: 22). А саживот ван брака је управо покушај да човек пронађе за себе пут с најмање невоља, најлакши. «Да се проба.» Да се неко време не узимају, а ако им буде тешко да се брзо разбеже и да похитају да «пробају» с другим партнером: можда ће с њим бити лакше. Блудни саживот се гради на бекству од невоља. Корисно нам је, удобно – живимо заједно. Није нам удобно – разилазимо се.

Наравно, то је истовремено покушај да се избегне борба са блудном страшћу која ће бити задовољена у блудном саживоту. Али задовољавајући страсти ми их не уништавамо, већ их гајимо. Што више задовољавамо страст и повлађујемо греху, они нас тим јаче поробљавају. И због задовољавања блудне страсти ван брака људи не постају супружници који се воле, већ блудници који увек траже снажна осећања и доживљаје пошто их подстиче страст коју сматрају љубављу. И наравно, не налазе оно што је потребно души, налазе само патњу и разочарење. Блуде ван свог пута у греховној тами.

Лутају између три бора не улазећи у Небеско Царство које почиње већ овде, на земљи, не проналазећи ни љубав, ни срећу.

А они који су у браку знају да не могу да се разиђу: они су муж и жена. И још знају да после тешкоћа, искушења, невоља и увреда долази благодат Божија и утеха, ако људи једно другом опраштају и не разилазе се. И што је више опроштено човеку, он тим више воли, као што је Господ рекао у Јеванђељу по Луки, у 7. глави, на вечери у кући Симона фариеја. А у браку човек много-много пута опрашта и добија опроштај.

Зато не треба ступати у блудни саживот пре брака. Иначе човек неће доживети праву љубав и срећу и Царство Небеско. Него ће лутати у сопственим греховима и страстима и бесмислено ће губити свој драгоцени, једини земаљски живот на бекство од самог Живота у сопствене страхове, малодушност и празнину.

Не треба мешати грађански брак и слободан саживот


Свештеник Максим Горожанкин:

– О односима без регистрације код нас због нечега говоре као о грађанском браку. Али ту су помешани појмови. Шта је грађански брак? Грађански брак је брак који је регистрован у државном органу – матичном уреду. Али се људи варају и уколико заједнички живе без регистрације називају се мужем и женом. Међутим, они нису муж и жена, и то не само с духовне тачке гледишта. Овај проблем има и правни аспекат. С тачке гледишта закона они су сустанари и на њих се не односе никакве правне норме и закони, који регулишу односе у породици, на пример, у погледу деце и заједничке имовине. И у кривичном праву јасно читамо: ако се деси злочин, мужем се не назива онај с којим односи нису регистровани у матичном уреду, већ се он назива сустанаром.

Ако волиш човека, ако желиш да будеш с њим, ако ти у том човеку све одговара, зашто не би регистровао своје односе – макар у матичном уреду? Али данас многи не долазе ни до матичног уреда. А и у таквом саживоту се рађају деца... И како решити правна питања која притом настају, како заштитити ову децу? Ко ће касније морати да плаћа алиментацију ако се пар «разбежи»?

Дакле, грађански брак је брак који је регистрован у државним органима. И ако овај брак није венчан Црква ове односе не сматра блудом. То се посебно истиче. Да ли се онда треба венчавати? Обавезно!

Шта је венчање? Венчање је Тајна у којој се даје благослов Божији. Као и у свакој тајни. А ако људи живе невенчано, испоставља се да пар који ступа у брак, који чини тако одговоран корк, заборавља оно што је главно – да замоли Бога за благослов. Заборавља на Божију благодат. Зашто се онда чудимо што имамо толико развода, што долази до сукоба? Како људи могу да уреде породични живот без благослова?

А грех слободног саживота се састоји и у томе што човек не жели да сноси одговорност за другог. Брак је сведочанство пред друштвом о међусобној одговорности. Ако човек жели да сноси одговорност за другог због љубави, он пред целим друштвом објављује: «Ево моје жене, ево мог мужа – и у жалости, и у радости. За цео живот. И сви ви – родбино, познаници, државо – знајте: спремни смо на овај корак.»

Слободан саживот је пре свега опасан по жену, јер кад се пар растаје настрада управо жена: чим затрудни, њен такозвани муж се ражалости због тога и одлази ако она неће да абортира. А жена која га је сматрала мужем остаје сама с дететом. Због тога Црква увек инсистира на томе да човек који је срео другог човека као своју половину, мушкарац који је заволео жену, жена која је заволела мушкарца, кажу друштву и Цркви о својој међусобној одговорности региструјући брак у матичном уреду и осветивши га у храму Божијем у Тајни венчања.


Припремио искушеник Никита (Попов)
Са руског Марина Тодић 
Извор: Православие.ру 

Нема коментара:

Постави коментар