петак, 20. мај 2016.

НОВО

Предлажем да се према Васкрсу односимо као према Новој години. Нових година има много и све су релативне. Први септембар је почетак индикта, дан историјског сећања и веза с римским законима. Истовремено је то и дан знања. Први јануар је волунтаризам Петра Првог, који има две варијанте – јулијанску (светитеља Василија Великог) и григоријанску.

Свако има још и рођендан, који је несумњиво лична нова година, која додаје још једну броју проживљених година. И низ се може наставити јеврејском, кинеском и осталим новим годинама, које дезоријентисано човечанство данас слави, јер нема паметнијег посла. За сваки случај. Ради попуњавања унутрашње празнине или у виду културног експеримента. Али то нису никакве «нове године», зато што се сва животна старудија пребацује преко границе календарских датума и ништа се суштински не мења.

Васкрс је нешто сасвим друго! Пост пустоши, пере унутрашњост, прањем и ваљањем (личном аскезом и невољама чисти шталу срца). Затим се на Велику суботу и у Васкршњој ноћи у нове мехове налива ново вино. И човек се мења. Човек игра и пева, као «Боготац пророк Давид испред ковчега под балдахином». И постоји реална шанса да се живот почне изнова. Само унутар Христовог Васкрсења постоји шанса да се живот почне изнова. Остало су фалсификати и имитације. Жалосни фалсификати и немоћне имитације. Змија редовно мења кожу. Таре се о оштро камење или се провлачи између трња како би се стара кожа скинула као чарапа и како би се појавила нова. «Будите мудри као змије.» У Васкршњим зрацима мењајте стару кожу. Опраштајте се од грехова, обнављајте веру, склапајте поново с Богом Нови Завет у крви Његовог Сина, која је проливена на Крсту, која се приноси у Евхаристији. Ново лето благости. Нови циклус литургијских читања. Нови порив за молитву у недељним данима и да не скрнавите петак заборављајући на Голготу.

Златоусти у Васкршњој беседи каже: немојте се стидети убогости, немојте плакати због грехова, не бојте се смрти. Зато што је дошло заједничко Царство и опроштај је засијао од гроба, и смрт Спаситеља нас је ослободила од страха од смрти. Ето, то је ново! И ако то није ново, шта јесте? Зар још један нови модел IPhone-а или аутомобила? Немојте ни себе, ни мене, ни Анђеле Божије терати на смех. Оно што називамо «новим» уопште није ново, а Васкрс је Нов. Нови дан, нова година, нови живот, поклоњени онако, ни због чега, само због Христове милости. Само извади слушалице плејера из ушију и чуј: Уђи у радост Господа твог!

Захваљујући Васкрсу јасно је шта је олтар храма. То је миомирисан и празан гроб у којем је лежало Тело Исусово. А шта је сам храм? То је предворје Анђела, где бестелесни говори женама: Зашто тражите живог међу мртвима? Устао је. Јасно је ко су мученици. То су људи који суочавајући се с мукама нису могли да негирају да су спознали да је Христос жив и да је Он Цар! Захваљујући Васкрсу јасно је зашто су преподобни живели тако строго. Чували су Васкршњу радост. Плашили су се да не потроше милион рубљу по рубљу: целовиту радост због јединог потребног – за гомилу ситних наслада, које убијају осећај за вечност. Сва Црква се може схватити кроз Васкрс, а без Васкрса се уопште не може схватити. И мноштво људи је уопште не зна, иако су их родитељи крстили у детињству.

У густу таму се смело урезао зрак из другог света. То је Христова Пасха. Небески огањ је пао на жртвеник. Сад овај огањ треба да одржавамо целе године. Због тога се сваке седмице празнује недеља. То је мали Васкрс и сећање на Велики и на одржавање ватре од њега. Предлажем да почнемо живот изнова. Да скинемо знојаву и прљаву одећу, да оперемо тело водом и да обучемо светлу одећу. Да подигнемо лице ка Небу куда се Христос узнео и одакле ће поново доћи. То је у случају да смо заинтересовани за истински ново, а не за кривотворине. Христос васкрсе!


Протојереј Андреј Ткачов
Радоњеж
Православие.ру

Нема коментара:

Постави коментар