Владичанска Литургија и одликовање у храму Васкрсења
Христовог
На празник Светог Теодора Вршачког и Свештеномученика
Вукашина, 29/16. маја Лета Господњег 2016., Његово Преосвештенство Епископ
ваљевски г. Милутин служио је свету архијерејску Литургију у храму Васкрсења
Христовог, уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномонаштва и
архимандрита Алексеја (Розентула), духовника манастира Преображења Господњег
Руске Заграничне Цркве у Бомбали (Сиднеј, Аустралија).
Да се као црноризац Господу и свом роду на службу посвети,
пожелео је у дечачким данима. Одгајан у лепоти светосавског наслеђа у далеком
Сиднеју, у породици благочестивих досељеника Требињца Вељка и Дубровчанке Јање
Мракић, млади Александар кренуо је путем богословских наука. Од Цетиња, преко Београда
и Москве па поново у аустралијску престоницу. Када служба у "земљу
кенгура" из каонске светиње доводи Епископа Милутина... Дошао је да
послужи новопостављеном архијереју, самоћу прекрати и тешки пут владичанства
олакша. Управо ту Лета Господњег 2003., крај потоњег духовног оца, Александар
Мракић сазрева у свом животном избору – да Цркви Божјој служи онако како је
најтеже, у монашком чину.
- Определио се да се замонаши, али пре тога послао сам га у
велику свету Русију, да заврши постдипломске студије и напише научни рад са
темом из дела Светог Оца Јустина ("Антропологија Преподобног Јустина
Поповића", кандидатска дисертација). Све је то успешно и са високим
оценама завршио, вратио се на послушање и постао монах. Пре неколико дана
изабран је за Епископа за Аустралију и Нови Зеланд. Столоваће тамо где је рођен
и одрастао... – део је снажно емотивне проповеди владике Милутина приликом
обнародовања одлуке о унапређењу у чин архимандрита мр Силуана (Мракића).
Проповеди, која ће оставити дубоке трагове у срцима свих учесника сабрања. Баш
као и доброта и љубав оца Силуана у завичају новопросијавших светитеља Владике
Николаја и Аве Јустина, чија су дела јако утицала на формирање његове личности.
Архимандрита Алексеја (Розентула) у Ваљево је прошле године
довео фрескопис Храма Светих Козме и Дамјана. Међутим, његов први сусрет са
духовним сином Владике ваљевског Милутина датира од пре више година...
- За време мог службовања при једној аустралијској парохији,
упознао сам породицу којој припада отац Силуан. Био је тада мали дечак, који ми
је прислуживао у олтару... Тешко је одгонетнути тајну Божју да тај младић, који
је био последњи међу онима који су прислуживали, први прими епископски чин. То
је велика радост и част, а истовремено и најтежи крст. Мој савет му је да увек
има отворено срце јер тако ће увек примити вољу Божју – поручио је архимандрит
Алексеј, пожелевши о. Силуану да са смирењем твори дела у славу Божју. Смирењем
какво краси жену Самарјанку из јеванђељске приче, када у срце прима Реч
Христову и мења свој живот, усмеравајући га ка закону Божјем.
Архимандрит мр Силуан (Мракић), иако дошавши издалека, за
кратко време постао је близак и драг свом верном народу Епархије ваљевске.
Лепим појањем, поучним беседама, стрпљењем и спремношћу да сваког саслуша и
надасве хришћанском љубављу помогне, обогатио је свако срце. Остаје нам радост
да молитве за њега узнесемо, да у крају у ком је поникао буде сведок и
сведочанство Христа Господа. И понека суза кад одласку дође време...
Ј. Ј.
Нема коментара:
Постави коментар