уторак, 31. мај 2016.

Молитва за будућег пастира Петог континента

Владичанска Литургија и одликовање у храму Васкрсења Христовог

На празник Светог Теодора Вршачког и Свештеномученика Вукашина, 29/16. маја Лета Господњег 2016., Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин служио је свету архијерејску Литургију у храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномонаштва и архимандрита Алексеја (Розентула), духовника манастира Преображења Господњег Руске Заграничне Цркве у Бомбали (Сиднеј, Аустралија). 

Богослужење је украшено појањем Мешовитог и Дечјег црквеног хора "Хаџи Рувим" са диригентима Милицом Степановић–Бабамилкић и Вањом Драгојловић. Нарочито свечану ноту овом сабрању дао је тренутак у ком је ваљевски архијереј чином архимандрита одликовао свог секретара и духовног сина игумана мр Силуана (Мракића), сабрата манастира Пустиња, кога је Свети Архијерејски сабор Српске Православне Цркве на недавно завршеном заседању изабрао за Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске.

Да се као црноризац Господу и свом роду на службу посвети, пожелео је у дечачким данима. Одгајан у лепоти светосавског наслеђа у далеком Сиднеју, у породици благочестивих досељеника Требињца Вељка и Дубровчанке Јање Мракић, млади Александар кренуо је путем богословских наука. Од Цетиња, преко Београда и Москве па поново у аустралијску престоницу. Када служба у "земљу кенгура" из каонске светиње доводи Епископа Милутина... Дошао је да послужи новопостављеном архијереју, самоћу прекрати и тешки пут владичанства олакша. Управо ту Лета Господњег 2003., крај потоњег духовног оца, Александар Мракић сазрева у свом животном избору – да Цркви Божјој служи онако како је најтеже, у монашком чину.

- Определио се да се замонаши, али пре тога послао сам га у велику свету Русију, да заврши постдипломске студије и напише научни рад са темом из дела Светог Оца Јустина ("Антропологија Преподобног Јустина Поповића", кандидатска дисертација). Све је то успешно и са високим оценама завршио, вратио се на послушање и постао монах. Пре неколико дана изабран је за Епископа за Аустралију и Нови Зеланд. Столоваће тамо где је рођен и одрастао... – део је снажно емотивне проповеди владике Милутина приликом обнародовања одлуке о унапређењу у чин архимандрита мр Силуана (Мракића). Проповеди, која ће оставити дубоке трагове у срцима свих учесника сабрања. Баш као и доброта и љубав оца Силуана у завичају новопросијавших светитеља Владике Николаја и Аве Јустина, чија су дела јако утицала на формирање његове личности.

Архимандрита Алексеја (Розентула) у Ваљево је прошле године довео фрескопис Храма Светих Козме и Дамјана. Међутим, његов први сусрет са духовним сином Владике ваљевског Милутина датира од пре више година...

- За време мог службовања при једној аустралијској парохији, упознао сам породицу којој припада отац Силуан. Био је тада мали дечак, који ми је прислуживао у олтару... Тешко је одгонетнути тајну Божју да тај младић, који је био последњи међу онима који су прислуживали, први прими епископски чин. То је велика радост и част, а истовремено и најтежи крст. Мој савет му је да увек има отворено срце јер тако ће увек примити вољу Божју – поручио је архимандрит Алексеј, пожелевши о. Силуану да са смирењем твори дела у славу Божју. Смирењем какво краси жену Самарјанку из јеванђељске приче, када у срце прима Реч Христову и мења свој живот, усмеравајући га ка закону Божјем.

Архимандрит мр Силуан (Мракић), иако дошавши издалека, за кратко време постао је близак и драг свом верном народу Епархије ваљевске. Лепим појањем, поучним беседама, стрпљењем и спремношћу да сваког саслуша и надасве хришћанском љубављу помогне, обогатио је свако срце. Остаје нам радост да молитве за њега узнесемо, да у крају у ком је поникао буде сведок и сведочанство Христа Господа. И понека суза кад одласку дође време...

Ј. Ј.

Извор: Епархија ваљевска




Нема коментара:

Постави коментар