уторак, 31. мај 2016.

Храмовна слава у Љубљани

Свети Кирило и Методије нису правили границе и разлике међу словенским народима, a разлике су видели не као повод за супротстављање и искључивост, него као повод за изграђивање мостова и стварање јединства међу људима управо онако како је то чинио Господ кроз Јеванђеље, поручио митрополит Порфирије.

У недјељу, 29. маја 2016. године свечано је прослављена слава љубљанског храма Светих равноапостолних Кирила и Методија, просвјетитеља и учитеља словенских. Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије служио је, овим поводом, свету архијерејску Литургију уз саслужење архимандрита Данила (Љуботине) из Загреба, протојереја-ставрофора Исе Кисидиса из Цеља, протојереја Виталија Исајева из Љубљане, синђела Венијамина (Ковачевића) из Загреба, јереја Жељка Кусића из Сремске Каменице, јереја Дарка Петаковића из Постојне, јереја Немање Обрадовића из Бјеловара, ђакона Драгана Радића из Загреба, као и домаћинâ: протојереја-ставрофора Перана Бошковића, старешине љубљанског храма јереја Александра Обрадовића и протођакона Митра Танасића.

Прославу храмовне славе ове године увеличао је древним српско-византијским појањем хор Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“ из Новог Сада, под началством протопсалта јерођакона Јеротеја Ковиљца.

Митрополит Порфирије честитао је окупљеним вјерницима празник Васкрсења Христовог и храмовну славу, подсећајући их да је Васкрсење Господње празник којим се оправдава и потврђује наша вјера, као и да нам је Христос дао могућност да саучествујемо у Његовој победи над смрћу, кроз заједницу са Живим Богом и припадање Цркви Његовој.

Митрополит је нагласио да овог дана Црква Христва прославља два велика светитеља који су били жедни и гладни истине и Бога, знали су да не постоји вода, храна, слава и богатство који могу да засите глад и жеђ за вјечном истином и који су се определили да служе Богу. -Света браћа су отишли међу словенске народе и Господ је Духом Светим преко њих учинио да многи словенски народи науче да пишу, читају и Богу се моле на своме језику, учећи их да једино у Христу и Цркви могу сачувати оно што јесу, рекао је владика Порфирије.

Он је истакао да је важно да знамо да је Црква ту да нас учврсти и утемељи, али да се чежња која постоји у нама за лепотом вечности и пуноћом живота, испуњава кроз Христа и доживљава у савршенству у Царству Божјем. -Црква није овде да сачува фолклор и народне обичаје, који јесу значајни за нас и наше очување, него је ту да нам понуди смисао живота, да и фолклору и лепим обичајима подари вечни смисао. Лепи и добри обичаји без Христа и Цркве мртви су, али кроз Цркву и обичаји народни и национални идентитет добијају свој смисао, тако што постају одскочна даска и могућност да умножавамо оно што смо од Бога добили кроз своју посебност, а кроз то можемо да се дарујемо другима, али и да бивамо обогаћивани другима, узимајући од њих оно што је њима Богом дато, нагласио је Митрополит.

Владика Порфирије је подсетио присутне да је нарочито важно знати кад живимо изван своје матице да смо истински људи само онда кад смо Христови. -Као што су солунска браћа, словенски просвјетитељи, не правећи разлику међу словенским народима, у сваком препознали оно што је специфично њихово, али су им дали Христа да то специфично развију и умноже, да то преобразе и превазиђу себе и постану Црква Христова, рекао је Високопреосвећени Митрополит и додао да Свети Кирило и Методије нису правили границе и разлике међу словенским народима, него да су разлике видели не као повод за супротстављање и искључивост, него као повод за изграђивање мостова и стварање јединства међу људима, управо онако како је то чинио Господ кроз Јеванђеље.

-У ове дане, треба да знамо да смо ученици Светих Кирила и Методија, ученици Христови и припадници Цркве Христове само онда када испуњавамо свето Јеванђеље онако како нам га је Господ оставио и када живимо Јеванђељем. Важно је да долазимо у цркву да бисмо били Христови, а онда припадамо свим људима и читавом свету. Онда смо добри грађани земље у којој живимо, али онда смо и сведоци и апостоли Христови и проповједници Јеванђеља Његовог, рекао је на крају празничне бесједе митрополит Порфирије.

Након свете Литургије обављен је славски обред и литија око храма, а потом је у Парохијском дому за око четири стотине присутних уприличена славска трпеза љубави. Кум овогодишње славе љубљанског храма био је Светислав Јовановић са супругом Славицом, који је уз бројне донаторе омогућио да се празник Светих Кирила и Методија достојно прослави. Уз велики број вјерника из Љубљане и целе Словеније, прослави храмовне славе присуствовали су и надбискуп београдски Станислав Хочевар, изасланик надбискупа љубљанског монсињор Антон Ројц, директор Канцеларије за вјерске заједнице Републике Словеније Грегор Лесјак, представници амбасада Републике Србије и Босне и Херцеговине и многи други угледни гости.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска




Нема коментара:

Постави коментар