ПОНЕДЕЉАК
Овако говори Господ: Учим те да би напредовао, водим те
путем којим треба да идеш. О, да си пазио на заповести моје! Мир би твој био
као река и правда твоја као валови морски; и семена би твога било као песка и
порода утробе твоје као зрна његових. Но, и сада се име твоје неће затрти ни
истребити преда мном. Но, под којим условом? Изиђи из Вавилона (Ис.48,17-20).
Вавилон је образ свестране греховности. Остави грех, обрати се Господу свим
срцем својим и свим мислима својим, те Он неће помињати твоје грехе, и предаће
забораву неправде твоје. Опет ћеш бити у окриљу Његове милости. Иди само путем
којим те Он учи, па ће твој унутрашњи мир бити као река, благе мисли срца твога
као песак, а као зрна његова - плодови твоје врлине.
Ко затискује ухо своје од вике убогога, викаће и сам, али
неће бити услишен (Прич.21,13). А ми се често чудимо због чега Господ не слуша
наше молитве? Ето узрока! Због тога што је заиста било случајева када смо
затварали своје уши од речи којима су нас молили потребити. Стога ни нас Господ
не слуша. Међутим, још није велика тешкоћа ако нас Господ не слуша у мољењима
за нешто временско. Но, тешко нама када Он неће да нас чује онда кад се молимо
за отпуштење грехова наших. А Он ће то започети када вапај оних које смо
презрели буде снажнији од наших молитава. Треба да пожуримо да одстранимо ту
крајњу беду по примеру Закхеја, коме је Господ, за његову мудру одлуку рекао:
Данас дође спасење дому овоме.
СРЕДА
Узвикни, говори Господ светом пророку Илији, и не поштеди,
изобличавајући безакоња мојих људи. А шта су урадили људи? Траже ме и желе да
ми се приближе. Зар је то грех? Зар нису они то и дужни чинити? Да, јесу дужни.
Међутим, они то не чине као што треба. Очекују да у томе успеју једино са
постом, не бринући о делима правде и љубави. "И пост ми је пријатан,-
говори Господ,- али само тада кад, смирујући своје тело, опраштају увреде,
остављају дугове, хране гладне, бескућнике уводе у дом, одевају наге. Када све
то буде пратило пост, моћи ће да ме траже и да ми се приближе": Тада ће
синути видело твоје као зора... и слава Божија ће те обујмити; тада ћеш
призвати и Господ ће те чути; викаћеш и рећи ће: Ево ме... И Господ ће те
водити вазда (Ис.58,111).
ЧЕТВРТАК
Слушај сине мој и буди мудар и исправљај мисли срца свога
(Прич.23,19). Из срца стално излазе мисли, некада добре, али већином зле. Зле
никако не треба прихватати. Па чак ни добре не треба увек испуњавати, јер се
дешава да и добре мисли нису умесне с обзиром на дате прилике. Ето зашто се
препоручује пажња према себи и обазривост према свему што излази из срца - и
зло треба одбацивати и о доброме расуђивати и испуњавати само оно што се покаже
истински добрим. Најбоље би, међутим, било сасвим закључати срце како из њега
не би ништа излазило нити шта улазило без одлуке ума. Најбоље би било да ум у
свему претходи, усмеравајући покрете срца. Ум је такав једино уколико је - ум
Христов. Ради се, дакле, о томе да се умом и срцем сједињавамо са Христом како
би све у нама било исправно.
ПЕТАК
Окончани су дани свете Четрдесетнице! Сада нека сваки седне
и погледа на резултат - шта је било на почетку, а како је сада? Била је
трговина - и какав је добитак? Има ли бар мале зараде? Ми смо ступили на
тркалиште и шта: да ли смо трчали, и да ли смо, трчећи, постигли очекивано?
Битка је била објављена и шта: да ли смо се наоружали, да ли смо се тукли и,
борећи се, да ли смо победили или пали? Опрезни и бодри посници, који су се
трудили скрушеним и смиреним срцем, не могу а да се не радују, осврћући се
унатраг. А ми лењиви и телоугодници, који смо се само око страсти и утешења
паштили, можемо се само стидети. Међутим, ни тога нема. Јер, постоје неки које
бију а они уопште не осећају бол пошто им је чело гвоздено, а врат од железа.
СУБОТА
Лазаре, изиђи напоље! (Јн.11,43). Код онога који поседује
вредну Марту, тј. свестрану врлину, и Марију, која седи поред ногу Исусових,
тј. пажљиво и топло обраћање Господу свим срцем, доћи ће сам Господ и
васкрснути његовог Лазара - тј. дух његов, разрешивши га од свих
душевно-телесних веза. Тада ће у њему почети истински нов живот, у телу -
нетелесни и на земљи - не земаљски. То ће бити истинско васкрсење у духу, пре
будућег васкрсења телом!
ШЕСТА НЕДЕЉА ПОСТА - ЦВЕТНА
Много је народа изашло на дочек Господу који је свечано, као
цар, улазио у Јерусалим. Ко тада није клицао: Осана Сину Давидовом! Но, прошло
је само четири дана и тај исти народ је тим истим језицима викао: "Распни,
распни га!" Какав чудан обрт! Но, зашто се чудити? Зар не чинимо и ми исто
када, по примању Светих Тајни Тела и Крви Господње, одмах по изласку из цркве
све заборављамо - и своју побожност и Божију милост према нама, предајући се,
као и раније, делима самоугађања, најпре малим, а затим и великим. Може бити да
још не прође ни четири дана, а ми сами у себи распињемо Господа, премда и не
вичемо другима: "Распни га"! И све то Господ види и трпи! Слава
дуготрпељивости Твојој, Господе!
Свети Теофан Затворник
Нема коментара:
Постави коментар