Свети Герасим и лав

Такву духовну висину беше достигао свети Герасим, да су га и дивље звери поштовале, покоравале му се и служиле му. Велика благодат коју му Бог даде, пројавила се у причи о Светитељу и лаву.

Наш Светитељ се увек иконопише са једним лавом. Због чега? Овај дивљи лав је живео поред преподобног Герасима и чудесно га служио сво време његовог живота. Али, и кад се Светитељ упокојио чудесно га је пратио, и над његовим гробом неизмерно туговао.

Једног дана, док је Светитељ шетао обалом реке Јордана, срео је тога лава. Чим се појавио, почео је да риче и да са великом муком подиже једну ногу. Шта се то беше догодило? Један велики трн се забио у ногу, која је отекла, напунила се гнојем, те лав није могао ни да хода од бола.

Кад је старац видео у како се тешком стању нашао лав, веома се ожалостио. Приближивши му се, сео је на један камен, узео лавову шапу и пажљиво је посматрао. Ножићем ју је засекао, извадио трн са много гноја, па затим очистио рану. Пошто ју је превио неком тканином, отерао је лава. Међутим, он није отишао. Након излечења, остао је поред Светитеља и никад га више није напустио; припитомио се као овца и пратио је старца попут истинског ученика. Старац се чудио великој благодарности дивље звери, која се заиста ретко сретала са другим људима...

Преузето из књиге Свети Герсам Јордански (Истина - Издавачка установа Епархије далматинске, 2008. Београд - Шибеник, едиција: Житија светих, превод с грчког: Сестринство Тројеручице, Шибеник