Свети Јаков беше родом из Ростовске области. Рано се
замонашио, и због свог подвижничког живота изабран и постављен за епископа
Ростовског при митрополиту Пимену и великом кнезу Димитрију Јоановичу Донском.
Али он епископом ростовским беше мало, и напусти престо са следећег разлога.
Једна жена би ухваћена у греху. Ростовски кнез и бојари
осудише је на смрт. У својој невољи она прибеже к ногама ростовског архипастира
Јакова, молећи га да је спасе од смрти. Свети Јаков се сажали на њу, по угледу
на благог Господа Христа који не осуди доведену преда Њ блудницу, не предаде
жену осуђену на смрт да се изврши смртна казна над њом, него јој одреди
нарочито место за покајање до краја њеног живота. Због оваког поступка кнез
ростовски и грађани разљутише се на светог Јакова и отераше свог доброг пастира
са престола.
Ово необично чудо запрепасти кнеза и народ. Свима би јасно
да су неправично поступили са својим архијерејем. Зато га молише да им опрости
грехе, и са сузама га преклињаху да се врати на свој архијерејски престо. Незлобив
и кротак, светитељ им опрости тешки грех њихов, али одлучно одби да се врати на
архијерејски престо.
Крај језера, на самом месту где свети Јаков изиђе на обалу,
он подиже једну колибу и живљаше у њој. И почеше се поштоваоци светога Јакова,
којих бејаше много, скупљати око њега, да би живели поред њега под његовим
духовним руководством. Зато он подиже келије за братију, а затим и цркву у име
зачећа свете Ане. У том манастиру свети Јаков сконча и дане земаљског живота
свог.
У време епископовања светог Јакова у Ростову појави се
јеретик, по имену Маркијан, који учаше да се не треба клањати светим иконама,
називајући их идолима. Притом сејаше он и друге безбожне мисли. Својом
красноречивошћу и књишком ученошћу он привуче на себе пажњу ростовскога кнеза,
бојара и народа. Међутим светитељ ростовски Јаков, у присуству кнеза и народа,
одржа с јеретиком јавну препирку, и обелодани и изобличи лаж његовог учења,
тако да јеретик са стидом напусти Ростов.
Чесне мошти светог Јакова почивају у манастиру њиме основаном,
који се у част њега као оснивача назива Јаковљевски.
Нема коментара:
Постави коментар