Основано Хиландарско лекарско друштво

Његова Светост патријарх српски г. Иринеј присуствовао је данас, 24. новембра 2015. године, у свечаној сали Скупштине Града Београда оснивачкој скупштини Хиландарског лекарског друштва.

Хиландарско лекарско друштво је струковно удружење чији је циљ одржавање и унапређење здравствене заштите свештеног монашког братства Свете царске српске лавре Хиландара на Светој Гори Атонској. Основано је у скалду са одлуком Свештеног сабора манастира Хиландара и благословом игумана Методија, а на иницијативу српских лекара и њихових сарадника који већ дуги низ година добровољно пружају лекарску помоћ хиландарском братству. Друштво је добило и благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и подршку Министратва здравља Владе Републике Србије.

Трудом здравствених радника и донатора, током последњих година опремљене су стоматолошка, интернистичка, хируршка и офтамолошка амбуланта. Будући да у Хиландару свакодневно борави велики број људи (у просеку око стотину), а сам манастир се налази у веома изолованом месту, потреба за сталним присуством лекара, одговарајуће опремљеном амбулантом и основном апотеком је од веома велике важности, што ће у наредном периоду бити приоритет рада Друштва. Биће настављена и већ започета обука братства у пружању прве помоћи.

Медицина у Хиландару има веома дубоке корене. Манастир представља прву српску болницу која је установљена од стране Светог Саве који у свом Хиландарском типику 1200 године пише:

Глава 40, О болници и о болничарима: Рекох напред нешто мало о болесној браћи нашој. Све је остављено игумановој вољи што се тиче бриге о њима. Јер треба и о њима више казати. Заповедамо да се за болне изабере ћелија која има облик болнице, и да се поставе постеље болнима за лежање и одмор, и да им се ђе болничар да их двори у свему. Ако ли мојим гресима многи падну у болест, нека им се даду и два болничара, велика арула, то јест огњиште од меди сковано и преносиво, на коме ће се топити укроп за болне и друго што им је на утеху, по могућству, за јело и пиће и друге потребе. А игуман свагда, не ретко, нека долази у болницу и нека од свег срца посећује братију и нека доноси свакоме потребно. А братија наша болесна, нека се, уздајући се у ово, не распусте тражећи нешто сувишно и што никада нису ни чули, ни видели ни окусили, већ нека се уздрже и буду скромни, задовољни само са оним чему је време и што је могуће манастиру донети, то да им се донесе. Ако им и служите заповести ради коју смо заповедили, ипак не дозвољавамо да извољевају. Мислимо да живе смерно, као што приличи монасима, да и они приме награду за трпљење, а то је уздржавање од похота и туга од болова, да им заступник буде од Бога ради насладе. Нека вам буде!

У Хиландарском архиву чува се још један значајан споменик српске медицине - Хиландарски медицински кодекс из средине 16. века који сведочи о постојању научне еропске медицине и веома учених лекара код Срба. Овај изванредни зборник је од велике важности за европску медицину, јер је једини познати пример велике збирке медицинских списа салернско-монпељске школе који је написан на народном језику а не на латинском.

Свечаној оснивачкој скупштини, поред Патријарха српског г. Иринеја и игумана манастира Хиландара г. Методија, присуствовали су представници Владе Републике Србије и преко две стотине лекара и сарадника из Србије и Републике Српске. За председника Друштва изабран је проф. др Радисав Шћепановић, директор КБЦ Драгиша МИшовић.

Извор: СПЦ