Добио сам Ваше писмо. Ваш крст је тежак, и једина Вам је
утеха што он није измишљен, него Вам је дат са небеса. Несумњиво је да ће
његово трпељиво ношење посредовати за Ваше спасење.
Мисао о прихватању монаштва је збуњујућа. Рећи ћу Вам да не
знате шта тражите. Као прво, немогуће је да поред Ваших болести носите крст
монашких подвига. Као друго, Ваш супруг је још жив, а тоје такође бреме у
животу и крст, који готово да је исто тако велики као и крст болести. И тај
крст такође треба изнети до краја. Према томе, у потпуности избришите ту мисао
из своје свести.
Питање тестамента временом решите сами. За сада, Ви своје
власништво остављате О., а О. оставља своје Вама.
Лекари и лекови су од Бога. Да не бисмо искушавали сами
себе, треба да се лечимо и код лекара. Најпре ћемо се посредством Св. Тајни
Миропомазања, Исповести и Причешћа обратити Исцелитељу душа и тела, а затим
ћемо се с вером предати лекарској бризи.
Нема коментара:
Постави коментар