Преподобни Лазар рођен је (967.) у Малој Азији у једном селу
близу града Магнезије. Родитељи су му се звали Никита и Ирина; обоје беху
благородни, побожни и пуни врлине. Пред само његово рођење Бог нарочитим чудом
унапред објави какав ће он бити светилник свету; родитељски дом његов обасја и
испуни тако велика божанска светлост с неба, да се све сакупљене жене
поплашише, и разбежаше, и једино остаде његова мајка. A детенце чим се роди,
стаде на ноге, и окренуто Истоку помоли се Богу са ручицама сложеним на грудима.
Тиме Бог предсказа будућност чистоту и пријемчивост његове душе за божанска
обасјања. Када Лазару би пет година родитељи га дадоше да се учи књизи, и он
ускоро превазиђе у учењу сву другу децу. Још као дете Лазар се одликоваше
безазленошћу, кротошћу, смиреношћу, жалостивошћу и љубављу према сиротињи. Сврх
свега он имађаше велику преданост и ревност за црквена богослужења и молитве.
Пошто преподобном Лазару душа беше веома жељна усамљеничког
молитвеног тиховања, он у току Велике Четрдесетнице изиђе из манастира и отиде
на једну гору, не узевши са собом ништа осим тела свог. И храњаше се тамо
пустињским зељем, и пијаше помало воде, тек да би се одржао у животу и обављао
своја свуноћна стајања и бдења. Ходећи пак једном по шуми, он чу божански глас
који га трипут позва по имену говорећи му: Лазаре, Лазаре, Лазаре, треба да се вратиш
у своје отачаство. - Ово он исприча другим испосницима, и сви му саветоваше да
се врати у своје отачаство. И он крену. Али лукави ђаво му прављаше разне
сметње на путу, јављајући му се у виду разних привиђења и страшилишта. Но свети
подвижник помоћу Божјом развеја све привиде његове и замке. У отачаству свом он
се, и не хотећи, срете са својом мајком, али не остаде са њом. Жудећи за
пустињским животом, преподобни Лазар се попе на тамошњу пусту и непроходну
гору, Галисију, недалеко од Ефеса.
На гори Галисији преподобни доживе многа искушења и
узнемирења од демона. Једном пак када у поноћи беше на молитви он виде огњени
стуб који се протезао од земље до неба и мноштво Анђела који дивно певаху:
"Нека васкрсне Бог и развеју се непријатељи Његови!" - Светитељ то
прими као упут с неба, и сагради на том месту храм Васкрсења Христова, уз помоћ
Византијског цара Константина Мономаха. С Десне пак стране храма он начини
столп без крова, и подвизаваше се на њему имајући небо као кров; а од хране узимаше
помало хлеба и воде, и то једанпут недељно. И не само тиме блажени изнураваше
себе, него и веригама опасан беше, и трпљаше многе друге муке столпничког
живота: зими хладноћу, лети жегу. Али све то он подношаше помаган, чуван и
штићен Пресветом Богородицом. Бог му зато даде благодат чудотворства и
пророштва, те се к њему стадоше стицати побожни људи, да их он руководи у
духовном животу. И многи се одрицаху света и постајаху монаси, радосно се
потчињавајући њему као учитељу и пастиру.
Удостојен пророчкога дара због савршенства у врлинама, он
провиђаше многе будуће ствари. Он унапред сазнаде и дан своје кончине. Но
његови ученици и деца по Богу са сузама га најусрдније молише да он ради
њихових душа и њиховог спасења измоли себи од Бога продужење живота још за петнаест
година. И он се замоли Пресветој Богородици да му продужи живот за петнаест
година. И молитва му би услишена. И умножише се ученици његови: и беше их преко
девет стотина. А кад прође петнаест година, и светитељу би седамдесет две
године, он се у миру упокоји и отиде ка Господу. И као што Господ чудом
прослави његово рођење, тако исто чудом прослави његову смрт: божанска светлост
с неба обасја светитељев столп и споља и изнутра, те по тој светлости познаше и
ученици његови и испосници по горама и пећинама да се свети угодник Божји Лазар
преставио.
Но пошто братија много плакаху и нарицаху над својим светим
оцем и учитељем што им није оставио писмено завештање, бездахни и мртви
светитељ устаде, извуче испод пазуха свој тестамент, предаде им га, па опет
леже и издахну, Али како тестамент не беше потписан, то братија поново молише
светитеља да и потпис свој стави, и он опет оживе и стави свој потпис, па леже
и коначно усну у Господу. После тога светитељ би чесно погребен у столпу, и
Господ га и после смрти прослави многим чудесним исцељењима, која бивају од
светих моштију његових, у славу истинитог Бога и Спаса нашега Исуса Христа.
Нема коментара:
Постави коментар