Љубав

"Будите у љубави Мојој"

Св. Писмо

Епископ захумско-херцеговачки Григорије

Љубав једина има то својство да кад се дијели уједно се и умножава. Све друго има својство да се умножава кад се сабира. Давање је одговор на Божију љубав. Човјек дајући увијек добива и тако се умножава та љубав. То је право богатство.

Треба вољети неодступно и до краја. Треба вољети тако да не очекујеш да то у овом животу вуде враћено. Тиме показујеш да вјерујеш да се не завршава све са овим свијетом, већ да се претаче у нешто више, боље. То је само предукус оне вјечне љубави.

Права љубав не мора да значи саприсуство. Она постаје моћна баш у одсуству.

Ни једна љубав неће отићи у празно. Нема промашаја у љубави. Ако је енергија искрено послана од нашег бића, па ако и није примљена од оног коме је послана, примиће је Бог и наградиће и више него што мислимо.

Улазећи у заједницу са другим човјеком, можемо да видимо њега као тајну, што он управо и јесте. Ми имамо слободу да га видимо свијетлог, чистог, доброг и добронамјерног, као што имамо слободу и да мислимо да је он зао, гледајући у сву његову тамну дубину душе, коју он сигурно има. Али, он има и ту свијетлу висину и ширину у себи и требало би настојати да, уласком у заједницу са другим, његова тамна дубина нашом љубављу буде освјетљавана, а да ово друго буде ослобођено.

*

Др Владета Јеротић

Затварање у себе је супротно љубави.

Љубав је одрицање од себе, од свог Ја. То је најтеже од свега. Човек је по природи егоистично биће, то је наша пала природа, то је најтеже надрасти. Човек је у сталној борби. Свети Оци кажу: "Ако не постанеш бољи, постаћеш гори". Благодат и труд су два стуба за човека.

Љубав нас изводи из оквира простора и времена. По мери љубави према ближњем се потврђује наша љубав. Лако је волети човечанство, али треба волети оног ко је стално ту, ко има и лоше особине, ко је несавршен. Волећи човека, ми волимо и његове особине, не обрнуто. Не можемо рећи да некога волимо због његових особина, зато што је нешто урадио. Можемо само да га волимо као људско и Божије биће, а онда да због тога волимо и његове особине. Преко тог несавршеног бића ми можемо онда волети цело човечанство. Не волети апстрактну слику човечанства, већ конкретног човека, уз сва искушења, а то онда можемо само пренети и на шири план.

Љубав Христова нам помаже да оно што нисмо добили у детињству – надокнадимо у саодносу са Богом.

"Љуби ближњег свог као себе самог". Људи не воле себе. Изгубили су Бога. Ако верујем у Бога, онда Га и волим. Не може се веровати у Бога без да Га човек воли. Да би волео, прво мораш волети себе, па другог.

Смисао је данас у трпљењу и љубави.

*

Епископ јегарски Порфирије

Љубав је Дар, она није наша, дата нам је на благодарење Богу кроз другог човека.

Љубав је човеку дата да би се, кроз однос према вољеној особи, васпитавали за љубав према Богу. Та љубав између двоје људи је симболична љубав према Богу, она је предукус те Љубави, припрема за њу.

Пакао је одсуство љубави и радости.

Љубав није нагон, већ активност, подвиг, жртва. Она није окренута ка себи, већ ка другоме, ка човеку, ка Богу.

Ништа није лоше само по себи, ми бирамо како ћемо то употребити, како ћемо се односити према томе, опет питање слободе избора. Нема тог човека, те иконе Божије, који не трага за загрљајем љубави. Не смемо зато никад на основу предрасуда да приступимо ни једном човеку. Ко размишља о себи, својим поступцима, својим ранама које је, својим поступцима и одабирима, оставио на својој души, тим пре мора да има разумевања за друге људе.

*

Св. Владика Николај

Све Његове заповести садрже се у једној: "Љубите."

Чак ни самог себе човек не уме љубити без љубави к Богу.

А тајна љубави тајна је речи...

Где је један, ту нема љубави. Где је двоје уједињено, ту је само призрак љубави. Где је троје уједињено, ту је љубав. Љубав не зна за време и простор. Она је ван времена и ван простора. За њу је један дан као хиљада година и хиљада година као један дан. Кад сам спојен с Тобом љубављу, онда не постоји небо и земља – постоји само Бог. Нити постоји онда ја и ти – постоји само Бог. Кад је душа моја пречиста девојка, и свест моја јасновидна мудрост, и дух мој животворна светост, онда сам ја љубав, која се поклапа с Твојом љубављу. Кроз љубав ја видим Тебе као себе, и Ти видиш мене као Себе. Љубав се жртвује, и не осећа жртву као давање но као добијање. Децо земаљска, реч љубав је најдужа молитва. Усели љубав Твоју у мене, и љубав ће ме уселити у Тебе.

*

О. Тадеј

Недостатак љубави ништа не може заменити. Али љубав замењује све недостатке. (О. Тадеј)

Само воли и тада ћеш моћи учинити све што желиш. (О. Тадеј)

Он је једини Који подмирује љубав нашу. (О. Тадеј)

*

Ђакон Ненад Илић

Даће Бог снаге да заволим самога себе као што ме Он воли. Онда ћу умети да волим и друге.

Тамо где је љубав, тамо је и мудрост. Тамо где су љубав и мудрост, тамо је и небо на земљи. И то без Бога не може бити... Ако понесете собом љубав, ако научите како да се она не угаси, а још и никад не заборавите да не можете научити до краја – куд год пођете Царство Небеско биће с вама. Ако за све будете од Бога тражили помоћ и за све добро захваљивали Богу, од сваког села које вам Бог покаже начинићете ... Царски град!

Права љубав не мора увек да се раствара у шећеру.

Настајање уметности, а и љубави у крајњој инстанци, ђакон Курајев је упоредио са причом о томе како настаје бисер у шкољци. Постоји најпре то меко ткиво у шкољци, а онда у њега доспева оштро зрно, честица која се зарива у њега. Оно тако почиње да лучи седеф и постаје бисер. Тако је и у животу, тако је и у љубави, тако је и у уметности – морамо упознати бол, мора у наше срце и наш живот да уђе то оштро зрно, та болна честица, која нас тера да крваримо, да из нашег срца излази управо она врста бола која ће и створити уметност или нас као мудра и целовита бића. Циљ свега је да постанемо љубав.

О. Милош Весин

Да би апостол Павле показао на однос сваког бића и Бога, он им указује на љубав. Показује им да све остале хришћанске врлине немају никаквог смисла и вредности без љубави. У односу на љубав према Богу, све су само призвуци љубави. Данас се љубав брка са другим појмовима, мисли се да су љубав само емоције или романтика. Љубав је пре свега спремност на жртву, али такву која се осећа као давање и примање, спремност на разумевање и спремност на стрпљење и трпљење. Наш српски језик нам све открива. Савремени човек није стрпљив јер не уме више да трпи. Стрпљење се рађа из трпљења. Не каже се случајно: стрпљен – спашен.

Бог жели да човек живи љубављу. Човеков говор требало би да буде говор љубави. Одговор човека Богу је љубав. Прича о блудном сину – код семита, старих Јевреја је то била највећа увреда и срамота да син напусти имање свога оца. И поред тога што је отишао, спискао имање, вратио се, отац га је дочекао раширених руку и даје му да обуче ново рухо. Како је могао да га прими поново? Јер га је стално ишчекивао. Сви ми би требало тако да ишчекујемо једни друге, јер смо једни другима и поверени на чување. "И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима нашим."

Бог нам је ову предивну планету дао да бисмо на њој умножавали љубав.

Проф. Тијана Петровић

Вољети себе значи бити пријатељ са собом. Значи изборити се за свој простор у свим видовима, али знати тачно колики ти простор гдје припада. Ја тачно знам колики је мој простор, знам да могу и више, али знам да то онда носи и проблеме, а ја нећу проблеме. Вољети себе значи и знати да ништа није трајно, ни лијепо ни ружно. Кад ти се дешавају лијепе ствари, а ти већ треба да си спреман на то да је то само тренутак у времену који ти је дат, да треба да га доживиш у свој његовој пуноти и љепоти, али и да ће он проћи. А исто тако и кад наиђе период болан, тежак, пун искушења, да знаш да ни то није вјечно ни трајно, да ће доћи и оне љепше ствари посље и да је то чак и пут ка тим љепшим стварима. Вољети себе значи не пуштати својим емоцијама да толико јако груну да могу да те разболе и сахране, него сачувати мало себе од тога, наћи мјеру, уштинути се већ у првом тренутку, цијенити своје здравље јер је и оно дар од Бога, бесплатан, незаслужен. То је та одговорност и према себи и према другима, да не даш да те ишта толико избаци из равнотеже да не можеш више да се саставиш, него падаш у болест и очајање. Вољети себе значи и не очекивати много од других, најбоље је ништа не очекивати, него се у свему ослонити на себе, тј. на Господа. Значи и уживати у малим предасима у животу, у малим стварима, малим радостима, као кад ти прође главобоља, па имаш онај кратак период кад ти је све дивно и осјећаш олакшање, као кад идеш на викенд, кад легнеш мало да одмориш. То су ти тренуци које добијеш као мале дарове од Бога, а у којима треба да уживаш и да им се радујеш. То подразумијева и захвалност Господу за све, чак и за тешке тренутке јер нас они приближавају Богу и воде у нешто боље, они само значе промјену, а не оно што ми обично мислимо да значе. Најважније је, ако причамо о томе шта значи вољети себе, гледати увијек оно што нам је Бог дао, гледати на то са захвалношћу, а не кукати због онога што немамо. Има разлога зашто нешто немамо, није наше да бринемо о томе, Бог се већ побринуо и дао нам нешто друго.

Најважније је да само човек буде стално у љубави и да све ради у љубави. (О. Стаматис Склирис)

Љубав није емоција, већ однос. Бирамо људе који су у складу са нашим вредностима. (Психотерапеут Зоран Миливојевић)

Најтежи је за човек био изгон из заједнице. Љубав је потреба да се очува заједница. (Психотерапеут Зоран Миливојевић)

Ерос – тежња за оним што немамо, што нам недостаје. Хришћанска љубав, Агапе – задовољство оним што имамо сада, што нам је дато. (Др Богољуб Шијаковић)

Нема вољења себе без одговорности. Они који се не воле, претварају љубав према себи у самокажњавање, самодеструкцију. (Томислав Седмак, неуропсихијатар)

Ако волите, не одустајте. Ако је потреба за нечим, не одустајте. Ако верујете, не одустајте. Слобода или ништа. Слобода се осваја сваки дан. Тражење истине се ради уз давање. Слобода је видети себе у правом светлу. (Зоран Костић Цане)

Привлаче се и препознају људи по истоветностима, а не супротностима, иначе би се стално одбијали, привлачимо се по оном добру које је у нама. (Зоран Костић Цане)

Чинити добро значи волети. Значи не поводити се за злом другога. Промене у људима се дешавају само по неизмерној љубави Божијој. Не сме да нас поколеба зло, оно није јаче ни од добра ни од Бога, морамо увек гледати ка Богу и ићи напред. Само се љубављу може победити зло у себи и око себе. (О. Љубивоје Стојановић)

Срце је орган за Богопознање. (О. Серафим Роуз)

Моли се и љуби. Љуби Бога и људе. Зар овде не видиш шта чини љубав Христова? Не питај се у себи "да ли ме воле други?" Ако ти први волиш, знај да ће и други тебе исто толико да воле. (Старац Порфирије Светогорац)

У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље, јер је у страху мучење, а ко се боји није се усавршио у љубави. (Св. Апостол Јован Богослов)

Христос је био распет због љубави. (Св. Нектарије Егински)

Љубави без крста и жртве нема. (Психолог Александра Јанковић)

Права љубав је као пламен свеће, колико год свећа да палиш на њу, њен пламен се неће смањити. Срце моје има само улазе, нема излазе; ко једном уђе, остаје у њему заувек. (Епифаније Грчки)

Најважније од свега је да сваки наш чин буде покушај да се у другом препозна његов непоновљиви начин да заволи Бога. Најпре треба да научимо да чујемо другог, да наша чујност буде увек, сваким треном, све изоштренија. (Небојша Дугалић, драмски уметник)

Једини посао достојан човека је љубав. Човек који не воли, не може ни да се моли, а човек који се не моли, не може да воли. Љубав тражи само једно: учешће у љубави. Живот будућега века биће живот у љубави. (О. Давид Перовић)

Рећи другоме: "Ја те волим", значи рећи му: "Ти ћеш вечно живети, ти никада нећеш умрети". (Француски писац Габријел Марсел)