Преподобни Нил је рођен у Цариграду. Тамо он доби прекрасно
васпитање, изучи сву књижну мудрост, и постаде изврстан оратор. Када стиже у
зрео узраст, он се ожени врлинском девојком, и доби у браку два детета, сина и
ћерку. Због свог високог порекла и личних врлина Нил би постављен за епарха
престонице, Цариграда. И живљаше он богоугодно у свакој побожности и врлини. Но
увидевши таштину овога света који у злу лежи, и убедивши се да у свету ништа
није постојано, ништа вечно и праведно већ све изопачено и пуно неправде и
пролазно, Нил стаде чезнути за вечним животом, испуњеним истинским и
непроменљивим весељем и бесконачним блаженством.
Он и супругу своју убеди да пристане на његов спасоносан
предлог: да се повуку из света. Онда они сву имовину своју раздадоше убогима и
подарише слободу својим робовима и робињама; затим разделише између себе децу
своју: супруга Нилова узе себи кћер, а он сина коме беше име Теодул. И отпутоваше
из Цариграда, оставивши свет и све што је у свету. Супруга Нилова са ћерком оде
у Египат, и тамо у једном женском манастиру прими монаштво, и стаде ревносно
служити Господу у монашким подвизима. А блажени Нил са сином својим Теодулом
отпутова на Синајску Гору, и настани се у пустињи међу свете оце, замонаши се,
и подражаваше њихово живљење, постећи се и подвизавајући се, проводећи време у
молитви и бдењу, умртвљујући себе разноврсним монашким трудовима. Ту преподобни
живљаше у пећини, коју ископа својим рукама. Глас о њему брзо се разнесе на све
стране, и многа лица свакога звања и стања стадоше му се обраћати за поуке и
молитву.
Када преподобни чу за прогонство светог Јована Златоуста у
заточење, он смело и неустрашиво подиже из дубоког пустињског молитвеног
тиховања свој глас и одмах изобличи цара Аркадија написавши му посланицу, у
којој строго осуди цареве неправде, учињене великом светитељу и учитељу
васељене.
Проводећи пустињачки живот у даноноћним подвизима монашким,
преподобни Нил доживе велико искушење: његова љубав ка Господу би стављена на
тешку пробу. У Синајску пустињу упадоше варвари изненада као дивље звери, и
многе свете оце убише, а друге у ропство одведоше. Заједно са другима они
одведоше у ропство и Нилова сина Теодула. Нил горко ридаше за сином, нарочито
када чу да ће његов син бити принесен на жртву незнабожачким боговима. Но Бог
сачува Теодула жива и неповређена, јер га од варвара откупи епископ града Емесе
и и постави за црквеног клирика. Дознавши за то, преподобни Нил сам отпутова у
град Емес, и чешћу би примљен од епископа, који га и против његове воље
рукоположи за презвитера, и мољаше га да остане и живи код њега. Но пошто
блажени Нил не хте остати тамо и остаде упорно при својој жељи да се врати на
Синај, епископ му даде сина његовог и отпусти их с миром. Вративши се са сином
у своје обиталиште на Синају, блажени Нил поживе ту још много година, па се у
миру престави ка Господу, око 450. године. пошто се пуних шездесет година
подвизавао на Синају.
Написа свети Нил прекрасне књиге о духовном животу, пуне
божанске мудрости, светлости и силе. А оне су просто превод у речи његовог
благодатног подвижничког искуства у борби за очишћење, освећење, охристовљење,
обожење душе. једном речју: у борби за спасење. Његова је света реч:
"Телесне страсти воде своје порекло од телесних потреба, и против њих је
потребна уздржљивост: а страсти душевне рађају се од потреба душевних, и против
њих је нужна молитва"
Нема коментара:
Постави коментар