На позив Васељенског Патријарха Вартоломеја I, кардинал Маркс боравиће од 28. до 30.11.2015.г. у Цариграду. Повод је празник Светог Апостола Андреја, који ће бити прослављен 30.11. 2015. г. Овиме кардинал Маркс жели да пошаље једнозначан сигнал своје екуменске везаности за Православну Цркву и тиме прида дубљи значај екуменским везама, као и прилику да се на лицу места упозна са питањем положаја хришћана, који чине само незнатну мањину у укупној популацији Турске. Посета Столици Цариградског Патријарха наглашава и склад који влада између православних Цркава у Немачкој и Бискупске конференције Немачке.
Међу различитим темама на дневном реду налази се и тема последње папске енциклике ”Laudato si‘ ”(= Слава Тебје, Господи). На промоцији ове енциклике у Ватикану био је званични представник Цариградске Патријаршије, Високопреосвећени Митрополит др Јован Зизиулас.
Кардинал Маркс ће се у у манастиру Свете Тројице на острву Халки сусрести са Његовом Све-Светошћу Патријархом Вартоломејем I. На овом острву се налази од 1971.г. затворена богословска семинарија Цариградске Патријаршије. Врхунац овог путовања, разуме се, представљаће Божанска Литургија о празнику св. Апостола Андреја у Саборној цркви Светог Георгија.
Пре тачногодину Папа Фрања је посетио Цариградског Патријарха узевши учешће у прослави празника Светог Апсотола Андреја. За овогодишњу прославу ће Света столица из<слати високу делегацију на челу са кардиналом Курије др Куртом Кохом, председником Папског савета за унапређење јединства хришћана.
протођакон Зоран Андрић, Минхен
Искрено мислим да ми православни хришћани треба да се залажемо за тзв. "Свеправославни екуменизам", односно за то да сви буду православни. Ми не треба да "братимимо" са којекаквим сектама које су у сваком смислу отпале од Вечне Истине коју проповеда Света Саборна и Апостолска Црква Христова (Православна црква). Ми све те који су отпали (римокатолике, протестанте, и др) треба да приводимо ка Истини, тј. ка Православљу. У томе се састоји мисија Цркве, а не у томе да се брине шта ће свет о њој да мисли. О томе су писали многи свети оци, попут св. Серафима Роуза, верног сина Руске Заграничне Цркве. Оно што је глобализам у политици, то је екуменизам у религији (овај коме се тренутно тежи) - односно другим речима, пројекат који служи ка успостављању Новог светског поретка са једном Владом и са једном псеудоцрквеном организацијом. Дијалог треба да се води, али не треба се много старати о некаквом миру и благостању, јер, како каже Христос, треба прво да иштемо Царство Небеско, а све остало ће нам се додати. То што се ми старамо да католици и сав остали свет мисли лепо о нама, да се ми боримо за некакво благостање, то је симптоматика која нажалост упућује на мањкавост вере међу хришћанима. Екуменизам који се данас води подсећа много на хилијазам, односно на стару јерес која је проповедала хиљадугодишње Христово Царство на Земљи. Мада, није далеко од тога. Св. Јустин Поповић каже да је то свејерес, а старац Гаврило Грузијски наводи да је то архијерес (надјерес). Како каже о. Серафим Роуз, циљ Цркве није да ствара хришћанско друштво. Хришћанско друштво треба да буде продукт чињенице да га чине хришћани. А то су две потпуно различите ствари.
ОдговориИзбриши:-)
И, с друге стране, какви су плодови једног таквог дијалога? Ништа корисно није донео, осим што сеје семе раздора међу православнима. То само нас наводи да је све то једна лаж и лицемерје и, још да кажем, једна заблуда (мислим и даље на екуменизам који се води). А у Светом Писму лепо пише - "Сви о миру говоре, а мира нигде нема." А љубави још мање. На овом свету, у 21. веку, можда никад мање љубави није било. Треба размислити о томе. :-)