ИЗГУБЉЕНО СТАДО

ГОСПОД ТЕ НА ЗЕМЉУ ПОСЛА

ДА ПРОШЕТАШ ДОЛИНАМА

И ДА ЈАВИШ,

ДА Л' МУ СТАДО

ЖИВИ У ВРЛИНАМА:

ДА Л' ВЕРУЈЕ У ПАСТИРА,

КОЛКА МУ ЈЕ ЉУБАВ, НАДА,

ДА Л' ПОМАЖЕ ПАЛОМ БРАТУ,

ВИДА РАНЕ - КАДА СТРАДА;

ИЛИ МОЖДА САМО ПАДА

У БЛАТО, ЗБОГ ГРЕХА СВОГА

И СВЕ ДУБЉЕ ПРОПАДА,

НЕМАЈУЋ' У СЕБИ БОГА...

НА ТВОМ ПУТУ СРЕТАЛА СИ

СТАДА НЕБРОЈЕНА

И ПЛАКАЛА, КАДА ВИДЕ:

- ОД БОГА СУ ОДВОЈЕНА.

ЈОШ ЈАЧЕ СИ ЗАРИДАЛА

КАДА ВИДЕ ОВОГ ЈАДА:

- СВЕ ЗБОГ ГРЕХА,

У ТОМ БЛАТУ,

ЗАГЛИБЉЕНА ЈАГЊАД МЛАДА...

СВЕ ВИШЕ СЕ ШИРИ ЗАДАХ,

НИГДЕ КРАЈА ГРЧУ, МУЦИ...

ЧУЈЕШ, КАКО САДА БЛИЖЕ

ЗАВИЈАЈУ ВУЦИ...

О, ПОЖУРИ, ЧИСТА ДЈЕВО,

ПРИВИЈ НЕЖНО ТИ УЗ СКУТЕ

БОЖЈЕ СТАДО ПРЕПЛАШЕНО,

ВРАТИ ГА ПАСТИРУ СВОМЕ

ЈЕР ЈЕ ЈАДНО, ИЗГУБЉЕНО...

СТАВИ ГА ПОД ОЧЕВ КРОВ,

НАХРАНИ ГА И НАПОЈИ,

ОЈАЧАЈ ГА, МАТИ НАША,

ДА ТИ ВЕЧНО СЛАВОСЛОВИ!

Аутор песме: Ивана Прлина Никодијевић