Чин освећења обновљеног средњовековног манастира у Мислођину обавио Његова Светост Патријарх српски Иринеј у недељу, 4. октобра 2015.
Богом подарени дан у Мислођину! Благодаћу Духа Светога, манастир је подигнут на консервираним темељима старе цркве за коју предање казује да је подигнута у време краља Драгутина, мада се на основу археолошких истраживања оснивање светиње везује за 15. век и доба деспота Стефана Лазаревића.
Сви Божји угодници и Свети мученик Христофор са сведоцима Христовим, монасима чије су мошти откривене и почивају у манастиру, радују се данас народу Божјем који је од раног јутра хитао да стигне на чин освећења и службу Божју.
Чин освећења манастирске цркве, посвећене молитвенику пред лицем Божјим великомученику Христофору, извршио је Његова Светост Патријарх српски Иринеј. На славу Божју и радост свега света,у манастиру ће се служити Света Литургија док је света и века на спасење рода нашег, православног.
Свјатјејши је началствовао светом Литургијом уз саслужење архимандрита Стефана Шарића, духовника манастира Рајиновац, свештенства и ђакона Архиепископије београдско-карловачке. За певницом су појали богослови Православног богословског факултета, док су на служби одговарали чланови хора Свети Владика Николај и верни народ.
Током Литургије Његова Светост Патријарх српски Иринеј произвео је мати Јустину у игуманију манастира:
"Ово је велики дан када се радују не само овај храм и овај крај, него цела наша Црква, јер Ви сте у ову светињу уградили велики труд и велику љубав, и учинили да многи упознају ово свето место и да помогну да се храм васпостави после много година његовог запуштења.
За тај Ваш труд производимо Вас у звање, у чин игуманије, највећи чин који се даје монашким лицима, са молитвом Господу да Васнагради за све ово што сте до сада учинили, а у исто време да Вам подари силу и благодат да и надаље улажете свој труд на славу Божју и на добро нашега народа, и на добро и радост ове светиње" - казао је Патријарх Иринеј предајући игуманији мати Јустини крст и жезал, символ власти, како би даље управљала и старала се о својем сестринству, за које ће одговор дати на Суду пред лицем Божјим.
Преко хиљаду верника је испунило манастирску порту. Причешћивало се Светим тајнама у цркви и у порти, а свако је понео и комадић платна од хаљине коју је Првојерарх носио док је освећивао ову светињу.
Патријарх српски Иринеј се са платоа испред цркве обратио вернима, подсећајући на угледне проте баричке који су молили да се ова светиња обнови, ишчитавајући записе претходника и летописе Цркве.
"Хтео је Господ да ова светиња оживи..." - казао је Патријарх Иринеј. Божјим промислом народ је прихватио позив Цркве и,благодарећи многим људима и установама, првенствено Заводу за заштиту споменика културе и садашњем директору Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милету Радојевићу, затим г. Томиславу Бранковићу, стекли су се услови да се приступи обнови средњовековне светиње после ископавања моштију пострадалих монаха.
Наиме, половином 16. века османлијски освајачи су похарали и запалили ову светињу, побивши монашко братство. Приликом копања темеља новог храма пронађене су очуване кости пострадалих монаха, које су данас положене у кивоте у крипти манастирског храма.
Из данашње поуке Патријарха Иринеја: "Ова светиња је имала велику улогу када је служила Богу, и после рушења опомињала јенарод, јер њена судбина је била везана за судбину народа српског; јер све оно што је Црква доживљавала, доживљавао је и народ наше Цркве. Онда када је све било у реду и добро у Цркви, било је добро и народу. Онда када је Црква страдала и рушена ...и народ је патио и страдао са Црквом својом, која је народна Црква. Народ наш је народ Цркве Божје и Христове, Цркве Светосавске. Дочекали смо да се ова светиња обнови, да је подигнут дивни храм какве храмове су подизали наши велики преци свети Немањићи, и њихови наследници..."
За несебичну помоћ манастиру током градње и стасавања у Божју творевину и лепоту, ктиторки манастира гђи Љубинки Пејици је Патријарх Иринеј уручио Орден Светог Саве првог реда, док су грамате за помоћ у градњи манастира добили господа из Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, директор, и Томислав Бранковић, помоћник (у пензији), многиктитори и градитељи, приложници.
Приређена је трпеза љубави за све госте на овом сабрању. Др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, у поздравном слову осврнуо се на претходна тешка времена, са надом да се она никад више неће поновити, да ћемо се као народ окупљати у храмовима и под крилом Цркве умолити Господа за спасење душе, напредак у свему, а посебно за потомство које Србији недостаје.
Патријарх Иринеј je уручио грамате и свештенству при храму Свете Тројице из Обреновца, Заводу за заштиту споменика културеГрада Београда, Привредном друштву ТНТ (синдикати), Високој хотелијерској школи Београд, архитекти ђакону Мирославу Николићу (Патријаршијски Управни Одбор), Радмили Васиљевић, приређивачу монографије Манастир Светог Христофора у Мислођину, као и другим друштвеним предузећима.
Полазници Високе хотелијерске школе Београд данас су показали своје знање и умеће послужујући многобројне званице. Ктиторка храма гђа Љубинка Пејица је приредила још једно велико изненађење: подарила је торту упрабо у виду храма, тешку 50 кг.
Данашњем сабрању је присуствовало сестринство манастира Ваведење са игуманијом мати Михаилом, као и сестринство из других српских светиња, протојер-ставрофор Милорад Нишкић са братијом свештеницима Епархије сремске, престолонаследник Александар Карађорђевић са принцезом Катарином, председник Општине Обреновац г. Мирослав Чучковић са сарадницима; г. Дејан Томашевић, председник ПСД Света Србија; г. Миленко Џелетовић, финансијски директор Телекома; представници јавних установа, личности из јавног и културног живота, многи представници медија.
За изузетну организацију данашњег сабрања заслужан је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске Управне Канцеларије, са сарадницима.
Телевизија наше Цркве ТВ Храм емитоваће цео овај догађај, док се беседе могу послушати на
Радију Слово љубве.
Зорица Зец
Нема коментара:
Постави коментар