Председник Србије Томислав Николић разговарао је у Ватикану са папом Фрањом. Римокатоличка црква остаје чврста по питању непризнавања једнострано проглашене независности Косова и Метохије, рекао је Николић након разговора са папом.
"Мислим да је човек који мири многе људе и религије у свету, али овде је непомирљив у ставу да Римокатоличка црква остаје потпуно чврста по принципу непризнавања једнострано проглашене независности Косова и Метохије", рекао је Николић за Танјуг.
Николић је додао да папа Фрања брижно и помно прати све што се дешава на Косову и Метохији и да зна колики је прогон хришћана и римокатолика био на Косову и Метохији.
Навео је да папа Фрања зна и колико римокатолици имају могућности у Србији да упражњавају своју веру, обичаје, традицију и културу, да зна како изгледа данашња Србија и да је потпуно спреман на сарадњу са њом.
Николић је папу Фрању, како каже, упознао са историјом српске баштине и историјом хришћанства на Косову и Метохији, манастирима које су подизали наши владари, као и са катастрофом која се догодила 2004. године.
"Поклонио сам му књигу која све то доказује, записе, рекао да је то наше, да смо то ми и да не постоји начин да се тога одрекнемо и да то признамо", поручио је председник Србије, додајући да се папа Фрања апсолутно сложио са свиме.
Николић је поглавару Римокатоличке цркве поклонио фототипско издање Душановог законика, који је један од ретких устава из 14. века у Европи, као и Хришћанско наслеђе Косова и Метохије, за коју је навео да много значи и коју ће добити све државе чланице Унеска.
Председник Србије је додао да је његов домаћин, у тренутку када му је причао да су неки српски манастири на Косову и Метохији за време мартовског насиља били спашени захваљујући италијанским војницима, навео је имена тих манастира.
"Србија као мост између руске православне цркве и Римокатоличке цркве"
Николић је рекао да би Србија, која је мост између Русије и ЕУ и Кине и ЕУ, могла да буде мост између руске православне цркве и Римокатоличке цркве.
"Мислим да сам наишао на човека који много зна и који све разуме и који је прихватио безмало сваку моју тврдњу и сугестију коју сам имао. Ово је био састанак људи који су се одмах добро разумели", рекао је Николић.
Председник је навео да је са папом разговарао о односу Србије и Ватикана, успостављању правог дијалога између две цркве, о кризи са мигрантима са Блиског истока и северне Африке, узроцима, последицама и решењима, као и о климатским променама.
Председник је рекао да постоји заједнички став да је хришћанство угрожено у свету, али и да нема времена за свађе међу религијама и верама, као и да би дијалозима у којима су различите вероисповести сагласне грађанима могло да се покаже да и сами дијалогом могу да постигну много.
"Мислим да је ова посета, иако једном одложена, добро припремљена и служи као припрема да дођемо једног дана и до тога да односи између Србије и Хрватске гарантују да и поглавар Римокатоличке цркве и патријарх Иринеј могу да се сретну и у Београду, Суботици, Призрену и свуда где буду желели", рекао је Николић.
Папа
Фрања поклонио је Николићу златну медаљу израђену поводом 3. године од
како је изабран за папу, као и књигу "Кроз историју медаља испричана
историја понтификата" чији је аутор.
Прес-служба председника Србије саопштила је Николић уручио Орден Републике Србије на ленти кардиналу Пјетру Паролину, државном секретару Свете столице, за истакнуте заслуге у развијању и учвршћивању пријатељских односа и сарадње између Србије и Свете столице.
Председник
Николић обишао је и Ватиканску библиотеку где је разговарао са главним
библиотекаром и архиваром Свете Столице, надбискупом Жаном Лујем
Бругесом.
Са Матарелом о привреди и мигрантској кризи
У међувремену, Николић се у Риму састао са председником Италије Серђом Матарелом.
Николић и Матарела разговарали су о инвестицијама
италијанских компанија у срспку привреду и о бројним заједничким
проблемима у региону, пре свега о мигрантској кризи.
Председник
Николић је поводом тога истакао да, иако је Србија транзитна земља за
мигранте, настоји да се одговорно понаша у складу са основним
цивилизацијским принципима и заједничким европским вредностима и да
помогне људима који су се нашли у невољи.
Покушај
Албанаца на Косову и Метохији да прикажу културну и духовну баштину као
косовску сигурно није иницијатива да се ти споменици заштите, већ да се
представе као део албанског културног наслеђа, истакао је Николић и
додао да ће се Србија борити да не нестане хришћанска баштина на Косову и
Метохији.
"Оно што се десило 2004. године када су
уништени српски манастири никада не би смело да се понови ни на једном
верском објекту", напоменуо је председник Србије.
Серђо
Матарела је рекао да је понашање Србије током избегличке кризе пример
целој Европи идодао да се нада да ће и друге државе пратити пример наше
земље.
Матарела је додао да том проблему треба приступити заједнички, на један људски, свеобухватан начин.
Похвалио
је конструктиван однос који Србија гради са земљама региона, истакавши
да је наша земља на правом путу, а да је Италија спремна да помогне у
отварању првих поглавља у преговорима са Европском унијом.
Заштита
споменика културе и верских споменика је у интересу целе међународне
заједине, а Италија неће подржати промену статуса српске баштине на
Косову, поручио је председник Матарела.
Извор: РТС
Нема коментара:
Постави коментар