О духовним даровима

Беседа на Посланицу св.ап.Павла Римљанима, гл. 12, стихови 6-14

За свакога је важно и потребно да схвати како је благодатан дар добио од Бога, за који облик животне делатности га је Бог предназначио. Јер, како често због своје самовоље стремимо ка високим и почасним дужностима, гнушајући се нижима, али угоднима Богу. Јер Он нас предназначује за делатност за коју имамо снаге и одговара условима нашег живота, о чему је апостол Павле писао у Посланици: Имамо пак различите дарове по благодати која нам је дата: ако је пророштво, нека је по мјери вјере; ако је служба, нека је у служењу; учитељство, нека је у учењу; ако је тјешитељ, нека тјеши; који даје, нека даје искрено; који управља, нека је ревностан; који чини милостињу, нека чини радосно (Рим. 12, 6-8).

Како много несрећа и туга сустиже сваког ко није спознао свој дар од Бога и самовољно иде путем који му се свиђа! А за оне који су правилно схватили и усрдно чувају дар благодати који им је дат од Бога, врло је важно да чине дело угодно Богу с великом марљивошћу и усрдношћу.

Велике дарове Своје благодати Господ Бог дели људима да би творили Његову вољу и да би се на трновитом животном путу руководили главном од свих Христових заповести: Љуби ближњега свога као самога себе (Мт. 22, 39). Љубав да не буде лицемјерна. Мрзећи зло држите се добра (Рим. 12, 9).

Размислите, зар љубав према самом себи може бити претворна? Али зар не знате да наше изјаве љубави ближњима често бивају неискрене, лицемерне и да их треба назвати човекоугађањем?

Господ од нас захтева да се свим срцем прилепимо за добро и да омрзнемо неправду. У братољубљу будите једни према другима њежни, чашћу чините једни друге већим од себе (Рим. 12, 10). Апостол не захтева од нас просто братољубље које може да буде и хладно, већ виши облик љубави – с нежношћу. Овакве истинске љубави било је пуно срце преподобног и богоносног оца нашег Серафима. Свакога ко је долазио код њега дочекивао је речју пуном нежности: "Радости моја!"

А речима чашћу чините једни друге већим од себе апостол Павле нас подсећа на прву заповест блаженства – блажени сиромашни духом (Мт. 5, 3; Лк. 6, 20), јер све поштују само заиста смирени људи, који себе сматрају нижима од свих.

Будите духом ватрени (Рим. 12, 11). Овај необични завет апостола нас збуњује, ватрени су пред Господом зборови херувима за које је речено: Чиниш вјетрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге (Пс. 104, 4). Међутим, било је великих светаца који су такође били ватреног духа пред Богом. Потрудимо се и ми да макар мало личимо на њих.

Господу служите (Рим. 12, 11). Тако треба да служимо Богу чистим срцима, да бисмо светили име Његово, као што сами за то молимо у молитви Господњој.
Помажите светима у потребама (Рим. 12, 13). Светима апостол назива сву браћу и сестре у

Христу, подсећајући да је код првих хришћана све било заједничко. А како смо сад далеки од тога да имамо заједничку имовину, како похлепно чувамо своје, како мало дајемо ближњима којима је то потребно.

Будите гостољубиви (Рим. 12, 13). Сетимо се блаженог Сампсона, који је због своје безграничне љубави према путницима и болесницима удостојен да буде прибројан збору светаца. Али, то је било пре много векова, почетком VI века. А у време које није далеко од нас, заблистала је пред Богом ништа мање од блаженог Сампсона обична вороњешка сељанка Меланија, сиротица без игде икога, која је одрасла у беди. Она, која је живела у крајњем сиромаштву горела је безграничном љубављу према бескућницима и гладним путницима којима је испуњавала своју убогу собицу, а сама је јесење ноћи проводила седећи на трему. Блаженом Сампсону цар Јустинијан је саградио огромну кућу за путнике. И блаженој Меланији је камену кућу саградио богати трговац који је био запањен њеном љубављу према туђиноватељима.

Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте а не куните (Рим. 12, 14). Говорио сам вам о оном малом степену љубави који од нас захтева Хрисос према онима који нас вређају и прогоне. Не одговарајући на њихову злобу на исти начин, ћутке подносећи њихове увреде и закрштајући их ми "згрћемо живо угљевље на главу њихову" (в.: Рим. 12, 20), а кротким одговором ћемо умирити њихову злобу.

Видите, браћо и сестре моје, како су свете и драгоцене речи апостола Павла. Читајте зато усрдно његове Посланице и Посланице других апостола Христових, и оне ће помоћи великом делу очишћења срца ваших и освећења душа ваших. У овом веома потребном делу нека вам помогне Господ и Бог наш Исус Христос Којем припадају слава и моћ с Беспочетним Његовим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Духом у векове векова. Амин.

5. август 1956. године

Свети Лука Кримски

Са руског Марина Тодић