Какав је здравствени значај фискултуре у лечењу болесника, показао је свети Теофан Затворник. Људима, који се баве умним радом, светитељ је препоручвао да се баве гимнастиком. На пример, светитељ је саветовао да се прочита књига о „Собној гимнастици“, где се указује на разне вежбе за руке, ноге, тело, врат и главу. У писму свом духовном чеду он пише: „Здравље се мора чувати. Здравље је - исто што и коњче. Ако га префорсираш – немаш на чему да јашеш“. Светитељ је препоручивао да се свакога дана бар један сат упражњава шетња на свежем ваздуху, да се спава и једе строго по потреби организма, да се уздржавамо од опијања вином, да се одрекнемо седећег начина живота, и, по могућности да се бавимо интензивним физичким радом. Све је то преко потребно чинити, како бисмо постали „потпуно недоступни за телесне немоћи“.
И свети праведни Алексиј (Мечев) својим духовним чедима је саветовао да раде физичке вежбе. Препоручивао им је „да се баве гимнастиком, да би се тако борили са беспосличарењем, и да у себи развијају вољу. Неки савремени мирјани“, – писао је светитељ – „неће ни да чују за фискултуру. То је, вероватно, везано за чињеницу да они нереално поимају хришћански аскетизам и у буквалном смислу речи настоје да умртве своје тело“. По речима Пимена Великог: „Ми (хришћани) смо убице страсти, а не тела“.
На жалост, стварно бива тако, да то и сами хришћани не схватају, тако да њихово тело буде нападнуто разним болестима, које се управо појављују због неодговорног односа према свом здрављу. Код таквих људи често се догађа да више немају снаге ни за духовни живот. Ту је још врло распрострањени стереотип „патње и привидног смирења“ хришћанина, који постаје својеврстан аргумент да се здравље не јача помоћу физичких вежби, које су, по њиховом мишљењу, неспојиве са Православљем.
При свим овим позитивним наводима, који долазе због болести духовног стања човека, ипак се не смемо сложити, да је толеранција у односу на своје здравље оно што је добро. И ако говоримо о православном прилазу овом питању, противници телесног одржавања здравља не смеју да забораве „социјални“ аспект физичког здравља. Јер, ако смо болесни, ми не можемо да помажемо не само другима, већ често ни нашим најближима о којима морамо да се старамо. Дакле, морамо да будемо свесни, да само ако ми имамо добро здравље, да тек онда можемо да помажемо ближњима, да рађамо и васпитавамо децу, да много радимо и да се трудимо да одржавамо породицу, да помажемо свима око нас, и, на крају крајева, да у старости не будемо терет за своју родбину.
Чини ми се да су речи светог Ингњатија (Брјанчанинова) у извесном смислу одговор на питање шта је циљ фискултурних вежби: „ Допуштено је молити се и тражити од Бога исцељење при чврстој намери да враћено здравље и снагу употребимо за служење Богу, а никако да буду у служби сујете и греха“. Другим речима, лечити се помоћу физичких вежби и одржавати свој организам у доброј спортској форми, православним хришћанима је потребно, управо да би се у потпуности могли посветити Богу и ближњима. Како год да окренеш, али, помоћи другима у животним потребама или екстремним ситуацијама у пуној мери може само онај, у кога је снажан дух, а он сам, здрав и јак.
Познато је да се света преподобномученица Јелисавета бавила спортом, да је пливала, играла тенис, и да је својим ближњима често честитала црквене празнике, желећи им, поред душевног спасења, и добро здравље, које им је неопходно, – како је писала – „да би имали снаге да се моле“. Коначно, њена физичка припрема јој је омогућавала да издржи веома тешка послушања од настојатељице Марфо-Мариинске обитељи.
Свети праведни Јован Кронштатски настојао је да свакога јутра иде у башту, да би се пре почетка тешког и напорног дана прошетао и читао своје молитвено правило.
Свети Јован Златоусти је рекао да у нежном и раслабљеном телу свест „није у здравом стању, већ је слаба и умртвљена, а да без тога нема ни свести о добром здрављу“. У свету се све квари од нерада. Тако, стајаћа вода ће да се убуђа, а и гвожђе, које се не употребљава, а директно је изложено утицају ваздуха – ће да зарђа. Тако је и са човеком.
УЛОГА ФИСКУЛТУРЕ У НАШЕМ ЖИВОТУ
„Физички рад игра важну улогу у формирању наше личности и у очувању од греха, јер рад нашу душу учи да буде сконцентрисана, да има циљ, да је активна и још много чему“, - писао је свештеник Георгије Рјабих. На жалост, данас људи, живећи у великим градовима, често немају могућности да раде неки физички посао, тако да убрзо тај психички премор почиње да делује на ум и на емоционалну сферу. У условима комфорног живљења тело просто постаје дегенерисано ..., а, као крајњи резултат - страда душа, јер се раслабљени организам брзо замара и често болује, па због тога човеку постаје тешко да се моли, да комуницира са људима и да чини добра дела. Зато је животно важно да се тело нечим оптерети, односно да стално има неки тренинг. Међутим, наравно, овде спорт није важан сам по себи, јер, онима, који физичке напоре чине ради личних циљева, спорт може бити и штетан. А ако спорт омогућава да људима, са хришћанске тачке гледишта, донесе неки нови квалитетнији живот, вежбе могу допринети спасењу душе. Али, када је спорт – само парада, када је човеку циљ искључиво демонстрација лепоте и снаге свога тела, жеђ за победом и популарншћу – е, тада спорт одваја човека од Истине“.
Православни лекар К.В. Зорин тврди, да „рационалне вежбе фискултуре и спорт усађују чврстину, циљ и снагу карактера личности, умеће да владаш собом у екстремним ситуацијама и да пребродиш неизбежне животне тешкоће, развијају снагу, еластичност и издржљивост. А беспосличарење и лењост чине човека малаксалим, слабим. Закржљало, неутренирано тело или, на против, измождено од неумереног оптерећења, често оштећује и психу - слаби вољу, ствара комлекс ниже вредности, снижава животни тонус, доводи до депресије... На тај начин, хришћанство сматра да је умерено физичко васпитање важна метода, која помаже очувању здравља, повећању и очувању високе радне способности, виталности и стваралачке активности. Слава Богу, што људи развијају физичке дарове и таленте, које је Творац уградио у човекову природу“.
Превод са руског: Танкосава Дамјановић
Извор: Манастир Лепавина
Нема коментара:
Постави коментар