СЛОВО О ЧУДЕСНОМ ПОСРЕДОВАЊУ ПРОМИСЛА БОЖИЈЕГ И СВЕМОЋНЕ ДЕСНИЦЕ ВИШЊЕГ 1

Наша Преблагословена и Свепрослављена Мајка и Заштитница, Пресвета Богородица, често је показивала старање и материнску бригу за Своја многовољена чеда, светогорске монахе. Безбројне су пројаве те благонаклоности Пресвете Богородице.

У светом манастиру Ватопеду, у епохи гусарских напада, живео је један свети игуман. Он је зачуо глас који је допирао од иконе Пресвете Богородице и говорио да не отвара капију него да позвони и да се сви монаси попну на зидине како би одбили непријатеља.

 У овом истом манастиру живео је и један благословени јерођакон, виматарис,  који је икону Пресвете Богородице, названу „Виматариса”, сакрио у манастирски бунар. Нађена је после његовог заробљавања од стране варвара, након много година, стојећи усправно на води и са упаљеним кандилом испред себе.

У светом манастиру Ватопеду живео је и преподобни и свеврлински Генадије Дохијар,  који се удостојио да види чудо Пресвете Богородице. Видео је како се пуни празна посуда са уљем, које је затим почело да тече и испод врата и да излази изван оставе.

***

Кад се наш преподобни отац Акакије Кавсокаливијски подвизавао у пећини, у непрестаном и неподношљивом усамљеништву - о чему у његовом житију сведочи очевидац, његов животописац, јеромонах Јона Кавсокаливијски - свако јутро је на дрво, које се налазило изван пећине, слетала птица и умилно појала чудесну мелодију. Док ју је преподобни слушао, испуњавао се неизрецивом радошћу. То га је избављало од чамотиње и туговања који понекад нападају подвижнике. Вероватно је та слатка птичица била ангео којег је Господ послао да би га утешио у тој неутешној пустињи.

Овај преподобни Акакије поседовао је благодатни дар миротворства. Кад би некога почеле да муче унутрашње помисли, било је довољно да погледа светитељево радосно лице па да се умири и избави од пометње.

***

Старац Јосиф имао је преко сто година. Двадесетак година живео је у малој каливији Светог Јоаникија Великог, која је личила на гнездо. Каливија се иначе налази при скиту Светог Пантелејмона који, опет, припада манастиру Кутлумушу. Једном се догодило да је ветар у потпуности скинуо кров ове каливије. Старац је због тога много туговао. Толико је туговао да се разболео. Патио је од неке болести нервног система. Тада је затражио да га одведу у скитски кириакон, посвећен Светом Пантелејмону, чудотворном исцелитељу. Старац је тамо провео три дана у потпуном посту и био исцељен.

Када је требало да се причести Божанственим и Пречистим Тајнама, бдео је у самоћи и, као додатак молитвама пред Св. Причешће, током ноћи до јутра прочитао је целокупан Псалтир.

Старечник