Рајановце: Јевтићи чекају помоћ за нови дом

Четворогодишња Анђела Јевтић од рођења борави оронулој кући чији плафон придржавају три греде. Једина соба је уједно дневна, спаваћа, радна и гостинска. У њој спавају девојчица и њена мајка Маријана, а отац Часлав због страха да му не покраду стоку ноћева у штали.

„Ове пудупираче сам поставио још када се Анђела родила, када је дете већ почело да хода, да шета по соби и игра се овде. Тада смо подупрели овај плафон јер је кренуо да пада. Ту спавају Анђела и њена мајка. Маријана често и не спава страхујући да им се на главу не обруши плафон. Ја спавам у штали, чувам стоку да ми не покраду. Имали једно лоше искуство 2002. године када је из штале покрадена стока, а мој отац пребијен до смрти“, прича Часлав за РТВ Ким.

Породична кућа Јевтића из Рајановца у општини Ранилуг оштећена је у земљотресу који је овај крај погодио још 1998. године. Иако је била на списку Владе Србије за обнову, кућа није реконструисана, каже бака Живка, најстарији члан ове породице. Ова старица често преспава у комшилуку јер у подруму често буде неподношљиво хладно и са пуно воде.

„Још је мој домаћин био жив када су рекли да ми ураде кућу. Рекли су „ ти си прва на списку“, али после су поцепали папире и готово“.

Несигурна кућа није једина брига Јевтића. Глава породице, Часлав, забринут је и због скорог порођаја своје супруге Маријане која због албанског држављанства не може да овери здравствену књижицу.

“По свему судећи она мора ићи на порођај у Албанији зато што је не признају као држављанина Србије. Ми смо венчани и у браку смо, али она нема здравствену књижицу и последња три или четири прегледа обавила је у медицинском центу у Гњилану, односно у амбуланти у Ранилугу. Иначе раније је било сваких петнаест дана пут до Албаније на контролу код њених лекара“, каже Часлав.

„Немам документа, немам књижицу, баш је тешко за документа“, каже Маријана која је у ово село дошла из албанског места Љеш.  

Лепа вест је међутим, што је породица Јевтић недавно започела изградњу куће у којој ће бити довољно соба за све, па и за бебу која је на путу.

„Нова кућа ми значи пуно. Ми сада очекујемо принову али и због овог детета. Они ће имати сигуран кров над главом“ каже Часлав.

И Маријана која је у седмом месецу трудноће срећна је због почетка градње куће.

„Ја сам много срећна због деце. Не могу овде да седе, немају где овде да се играју, тешко је“.

Бака Живка, такође, очекује да ће у новој кући имати свој кутак.

„Хоћу и ја да проживим још неки дан у новом, не у само у старом. Нећу ја да спавам стално у води, него и у нешто добро. Док сам жива“, прича осадмедестогодишња бака Живка.

Дом за Јевтиће почео је да се гради након неколико објављених текстова у медијима и телевизијских прича. Касније су почеле да пристижу и прве донације од представника више различитих институција, невладиних организација, појединаца из централне Србије, добротвора из Сједињених америчких држава и Канаде.

Захвалност ове скромне породице је огромна, али да би се уселили у свој нови, сигуран дом, потребно је још новца.

„Још пет хиљада евра је потребно“, каже Часлав и додаје да је помоћ тражио од многих институција.

„Коме се све нисмо обраћали за помоћ. Министарству за повратак у Косову Пољу, писали смо и министарству у Београду, међутим ништа. Све се заврши на обећањима. Овде је долазио и министар (за повратак и заједнице) Јевтић, он је обећао помоћ, међутим, дошли су нови избори и он је отишао. Сада сам чуо да се вратио, а да ли ће дати оно што је потписао или не, ми заиста не знамо“, каже Часлав Јевтић.

За мање од два месеца у породицу Јевтић ће стићи принова. Жеља ове породице је да је дочекају у новосаграђеној кући.

Радио КиМ