Медији постали животна потреба Цркве

Јеромонах Игњатије Шестаков, уредник српске верзије сајта Православие.ру, говори за Геополитику

Отац Игњатије је дипломирао на Московском државном универзитету „М. В. Ломоносов“, а током студија посебно се бавио историјом Српске цркве. Члан је редакције најпознатијег и најпосећенијег православног сајта Правослаие.ру, где је, поред осталих обавеза, и уредник српске верзије сајта. Низ година је предавао у богословији при Сретењском манастиру у Москви (Историја помесних Цркава). Познати је и признати стручњак у Русији по питању историје Српске цркве и историје Балкана и вишегодишњи сарадник „Православне енциклопедије“. Аутор је више од 100 чланака, интервјуа, фото-репортажа посвећених превасходно историји и савременим догађајима везаним за СПЦ и Балкан уопште. Члан је Савеза писаца Русије.
Оче Игњатије, „Православие.ру“ постао је веома читан и релевантан сајт за православне вернике, не само у Русији, него и у Србији и широм православне васељење. Како бисте укратко могли да нам опишете смисао постојања овог православног портала и представите његову уређивачку политику?

- Наш портал је почео са радом на грађанску Нову годину, у ноћи између 31. децембра 1999. и 1. јануара 2000, и у почетку се тако и звао: „Православље 2000“. У самом имену се огледала његова концепција и општа „идеологија“. Желели смо да, ослањајући се на учење и вековне традиције Цркве, покажемо савременост и актуелност православља. У то време су Црква као институција и поједини православни активисти практично чинили тек прве кораке на освајању интернета као средства масовних информација. Неколицина сајтова који су тада постојали су изгледали прилично примитивно, а, што је најважније, практично су били одбојни нецрквеним и неверујућим људима.

А наш задатак је био да направимо квалитетан медијски производ у сваком смислу. Да то буде урађено на потребном техничком и информационом нивоу. Наш портал је по својој природи мисионарски. Један од основних задатака који је постављен од самог почетка – помоћи људима да сазнају више о православљу са више страна, да се приближе Цркви, да уђу у њу, да нађу свој пут ка Богу.

Многи нецрквени људи се са великом симпатијом односе према Цркви, или се њихови погледи на свет умногоме поклапају са учењем Православне цркве. Ми треба да им помогнемо да нађу Истину, да се Истини приближе, а један од путева у том правцу – јесте да се дају одговори на многа питања из свакодневног друштвеног живота која муче људе. То су питања из области културе, васпитања, породичних и друштвених односа, политике па чак и геополитике, ако је потребно.

Наравно, и унутар Цркве постоје различити погледи. Потребно је умеће да се они представе, а да се, при том, не допусте неке рушилачке тенденције.

Шта посетиоце портала „Православие.ру“ највише занима? Ви на основу писама, реакција и коментара посетилаца имате, претпостављамо, о томе изграђену слику. Да ли су то поуке и текстови великих православних духовника, или су то информације из живота, мисије и рад цркве? Да ли сајт посећују и људи који нису верујући, и људи других идеолошких и вредносних опредељења?

- У суштини, у Вашем питању је већ пола одговора. Из личног искуства могу да кажем да наше читаоце интересује практично све – па чак и више од овога што сте побројали.
Зато се и трудимо да дајемо разноврсне, по карактеру, информације, да би што је могуће шири круг корисника, људи различитог узраста и социјалне припадности, разних укуса, могли да на сајту нађу понешто интересантно баш њима.

Наравно, ово подразумева и разноврстан прилаз информацији. Важно је наћи меру, да би све било представљено у потребној количини. Наћи праву меру није тако лако, али чини се као да нам више-мање полази за руком.

Да ли се на основу збира досадашњег искустава може јасно потврдити друштвено оправдање за постојање православних медија? Какви су досадашњи резултати и ефекти православних медија у Руској Федерацији, и да ли је њихова улога превасходно информативна, или је више мисионарска?

- За Цркву то никако није „друштвено оправдање“, већ животна потреба – постојање савремених и професионалних средстава масовних информација која добро раде. И сазнавање ове чињенице је одавно присутно у Руској православној цркви. Мени је прилично тешко да у овом тренутку тачно проценим конкретне резултате, али могу да кажем да су, без сваке сумње, ови православни медији веома важни милионима људи. То јест, милиони људи их користе. Понављам – необично је важно што људи имају могућност да на било којој тачки земљине кугле прочитају, преслушају и буквално виде реч Божију, да сазнају основне појмове о покајању, молитви у Цркви. Ова, за душу спасоносна информација, данас је широко презентована.  

Познати су ми многи случајеви када се људи, који се налазе далеко од Цркве, од најближег храма, или који физички не могу да дођу до храма или свештеника буквално спасавају тиме што имају могућност да нешто сазнају са интернета, да поставе питање, да купе књигу итд.
Али желео бих такође да овим поводом кажем још једну јако важну ствар. Треба схватити: ако Црква, ако православни хришћани не буду бринули о томе да буду нормално представљени у информационом пространству, не буду имали нормална, професионална средства масовних информација, или ако не буду исправно радили са већ постојећим медијима, тада ћемо их ми практично дати у туђе руке.

Зато се и појављују разни „религиозни аналитичари“, коментатори, свезнајући политиколози и новинари, који уносе потпуне бесмислице о животу Цркве и нашој вери, након чега почињемо да се бунимо и да пишемо демантије, отворена писма и слично. То јест, често једноставно почињемо да играмо туђу, нама наметнуту игру, уместо да се бавимо озбиљним послом, мисијом, у крајњој линији. Све је то – последица нашег неозбиљног односа према раду црквених мас-медија.

Али још је важније што, имајући могућност да приведемо Цркви и спасењу огроман број људи, својим нерадом, својом лењошћу, својом неорганизованошћу, својим конфликтом личних интереса – одбијамо људе од Цркве. Важно је схватити да људи нису будале, не смеју им се говорити исправне и лепе речи, а при том изгледати тако да чак и сами ти људи схвате да смо неспособни да елементарно бранимо интересе Цркве у медијском пространству. То веома разочарава, нарочито људе који су на прагу Цркве, и нарочито омладину склону критичком односу према животу. Јако је важно ово увек имати на уму.

Молимо Вас да нам ближе опишете основне црте и тенденције у верском животу Русије. Евидентан је повратак народа Руској православној цркви, видимо добру сарадњу Цркве и државе. Колико то повећано присуство Руске православне цркве утиче на сузбијање и лечење друштвених болести, алкохолизма, криминала, наркоманије?

- Да би се одговорило на ово питање, треба вероватно написати целу књигу, огромно социолошко истраживање. Основне црте и тенденције – све више људи прилази Цркви и не само да прилази, већ постају активни учесници молитвеног литургијског живота Цркве, постају пуноправни чланови Цркве. Као последица, мења се и њихов лични живот, а и живот целог друштва. Цркви прилази и много младих – и то је нарочито важно јер они су наша будућност.

Несумњиво, и Црква је све више присутна у свим областима друштвеног и државног живота. Данас буквално нема ниједног правца деловања државе где на неки начин не би била представљена Руска православна црква.

У многим позитивним променама у животу друштва јасно се види да је доношење одређених закона, одлука, промена у друштвеној клими очита последица утицаја хришћанског светоназора, а, наравно, и Цркве.

Поред руског и енглеског, „Православие.ру“ има страницу и на српском језику. Колико пратите духовни и верски живот и догађаје у Србији, и какве су реакције публике са овог простора?

- Колико сам успео да проценим, у последње време реакција публике са ових простора на нашу верзију сајта на српском веома су позитивне. При том, корисници су из разних сфера друштва. На своје изненађење и са радошћу сам сазнао да смо прилично популарни и читани код Срба. То је за нас изузетно важно.

Један од важних показатеља је и то да су се код нас појавили српски дописници и аутори који пишу специјално за нас.

А о томе колико пратимо духовни и црквени живот и догађаје у Србији (у најширем смислу речи), неће бити преувеличавање ако кажем да су живот српског народа и Цркве за Русе увек били „сфера нарочитог интереса“. И то нису само лепе речи. Постоје, наравно, и код нас људи који о Србима ништа не знају и не интересује их. Уосталом, такви постоје и код Вас. У томе нема ничег необичног. Али, у целини, све што је везано за Србе, изазива велики интерес и најчешће симпатију, саосећање. То се тиче и историје и културе и традиције и политике. Све је то за нас јако важно.

А што се тиче мене лично, могу да кажем да, у принципу, већ одавно не живим у режиму обичног, професионалног праћења дешавања у Србији и Српској цркви – за мене су оне постале саставни део живота.

Превод: Слободан Стојичевић

Разговор водио: Слободан Ерић

Извор: Геополитика

Преузето са: Православие.ру