Он је обавезао Митрополију црногорско-приморску да у року од 15 дана од правоснажности пресуде преда Дворску капелу (цркву).
Јегдић је, као неоснован, одбио противтужбени захтјев, којим је тражено да се утврди да је СПЦ стекла право својине на ту непокретност.
Судија сматра да Митрополија није могла одржавањем објекта стећи право на својину и да нијесу приложили ниједан доказ да је објекат икада био у њиховој својини.
Свештеници Митрополије Велибор Џомић, Драган Митровић и Борис Брајовић, посвједочили су раније да је прота Милија Лачковић био старјешина те цркве од 1945. до деведесетих година… Објашњавали су да је црква, пошто је Милија отишао у пензију, била узурпирана од комунистичких власти, који су је користили као магацин-мртвачницу.
“Тадашња Галерија несврстаних, без нашег знања, промијенила је браву и претворила цркву у магацин. Како бисмо спријечили даље скрнављење и девастирање цркве, СПЦ је у новембру 1992. године поново преузела објекат”, рекао је Митровић.
Џомић је истицао и да црква никако не може да буде за потребе једне породице и да то што ју је саградио књаз Никола, не значи да је она његова…
„У православљу не постоје цркве које служе за потребе једне породице. Књаз Никола је добио ктиторска права, што није исто што и својинска права. То је био отворени објекат, који су користили сви грађани тадашње Љешкопољске парохије“, навео је Џомић.
У тужби држава наводи да је дворски комплекс у њиховој својини према Закону о државној имовини, али да су онемогућени да користе Државну капелу (цркву), па траже да се она врати Центру за савреману умјетност.
Представници Митрополије, у противтужби, истичу да никада нијесу имали проблема са садашњим Центром савремене умјетности, нити се икада помињало да је то њихово, те да је неспорно да је то вјерски објекат, па се питају од кад је то држава власник сакралних објеката.
Извор: Ин4С
Преузето са: Митрополија црногорско-приморска
Нема коментара:
Постави коментар