11111111111111

Претражи овај блог

четвртак, 19. фебруар 2015.

„Љубављу једних ка другима, ми служимо Богу“ - Проповед схиархимандрита Јоакима (Пара)

Данашње читање из Јеванђеља нам говори о две заповести: прва – волети Бога свим срцем, свом душом, свим умом, а друга као и прва – волети Бога као себе сама.

Веома је тешко ово остварити. Када смо егоистични, када бринемо најпре о самима себи, чак и љубав према Богу постаје тешко остварива, зато што немамо времена да се сетимо Бога. Бог зна да смо слаби и зато је Он рекао: „Ако волиш Мене, воли ближњег. И у тој љубави ка ближњем, кога је лакше волети него Мене, ти ћеш научити да волиш и Мене“.

Јеванђеље од Јована сведочи: човек који каже да воли Бога, Кога он не види, а ближњег кога види – не воли, тај је лажов. Ми морамо да признамо да је Бог – у свима нама, и волећи једни друге ми служимо Богу и показујемо своју љубав према Њему.

Желео бих да вам говорим о две особе. Први човек се звао Евин. Када је тај уплакани, исцрпљени човек, кога је тресла грозница, први пут прешао праг нашег манастира у Њујорку, било је негде око пола три ноћу. Напољу је био јануар. Падао је снег. Евин је умирао – био је болестан од СИДЕ.

Увели смо га унутра. Смрад који се ширио око њега је био ужасан. Свако ко га је срео код нас, бежао је што даље и питао се шта такав човек тражи у манастиру. Морали смо да га одведемо под туш са све одећом, јер није било могуће скинути је – прљава и мокра тканина се прилепила за тело. Када смо напокон успели да га пресвучемо, испоставило се да је сво тело било прекривено ранама, и скидајући његову одећу, ми смо, не желећи то, откидали и делове коже који су се скорели за одећу. Ово му је задавало ужасан бол и он је вриштао.

После топлог туша, припремили смо му кревет. И када је он у њу легао, одједном је поново почео да плаче.

- Шта ти је сад? – питали смо га. – Напокон имаш кревет, у топлом си, ми ћемо се бринути о теби.

- Болестан сам од СИДЕ већ три године, - одговорио је, - и за ове три године, нико ме није додирнуо, као да и нисам човек. Сви су у мени видели ходајућу болест. Ви сте се самном опходили као са личношћу.

Колико смо ми људи пропустили мимо себе, а да смо се према њима односили као према болести, а не као према личностима? Али када се ми дотакнемо некога као личности, ми се дотичемо самог Христа.

А сада о другој особи. Некада сам служио у једном прихватилишту, који се звао „Дом гостопримства“. Свакога дана, почевши од шест ујутру, тамо хране око три хиљаде људи. Пијанци, бескућници, које изјутра пусте из притвора, прљави и пијани, долазе ту у потрази за склоништем.

Имали смо једу жену која је почела да помаже манастиру, зато што јој је син умро од предозирања дрогом. Дуго година једино чиме се бавила је да је од јутра до мрака плакала за својим сином. Психолог, са којим се саветовала, јој је препоручио да нађе некога коме је горе него њој. И тако је дошла код нас. И свакога дана, од момента када је почела да нам помаже, она је постројавала у ред, оне који дођу код нас, и давала им храну. Петком смо се сакупљали сви, да бисмо организовали наше текуће послове. И једног таквог петка, она је на састанку устала и ускликнула:

- Уморна сам од свега овога! Не могу више да радим са тим људима, који су непрестано пијани, који псују, који се бију. Ви ми кажете да ја у том пијанцу треба да видим Христа? Ја долазим овамо али Христа ја у њима не видим!

И човек који је руководио тим „Домом гостопримства“ јој је одговорио:

- Проблем није у њима. Проблем је у теби, зато што све што ти у њима видиш – је пијанац. А ти треба да се трудиш да у њима видиш браћу, која су постала пијанице.

Ми треба пре свега да пред собом видимо човека, па тек онда, иза тог човека да видимо проблем. Људи – нису проблем сами по себи. Једноставно они имају проблеме. Ако ми пре свега у њима препознамо свога брата или сестру, ми можемо да помогнемо. Али ако ми од почетка, пред собом видимо проблем, ми никада нећемо иза тог проблема видети свог ближњег.

Тако да, данас нас Бог позива да Га видимо у сваком од својих ближњих и да се према свакоме кога сретнемо односимо као према Самом Господу. Јер Он каже: то што учините овима малима, ви сте учинили Мени. Дај нам Боже да се и ми научимо да волимо Бога, посредством љубави ка својој браћи.

Превод са руског језика: Хаџи Слободан Стојичевић
Лектура превода: Софија Стојичевић



Нема коментара:

Постави коментар