Ова велика светиња, стара преко седам векова, која се сматра за заштитницу руског народа ван Русије, под којом је као деветогодишњи дечак чудесно оздравио мали Прохор, доцније Свети Серафим Саровски, пред којом је душу Господу предао Свети Јован Шангајски и Сан Францисцански, и пред којом су се реке молитвеника нашле утеху и исцелење, на рукама оца Бориса Игнатијевског, пароха кабраматског Руске Заграничне Православне Цркве, донета је и у српску цркву. Поред ње је истовремено постављена честица моштију Светог Серафима Саровског и комадић стене на којој се Серафим молио хиљаду дана, а које је из храма Светог Николе у Блектауну донео парох блектаунски отац Ђорђе Веселиновић.
Тачно у шест часова Курска Свецарица неба и земље уз звона и свечано појање Достојно јест унета је у храм у коме ју је дочекало преко четири стотине верника, како из Кабрамате тако и из других српских цркава у Сиднеју али исто тако и из Руских и Грчких парохија, православни Арапи и Аустралијанци, као и студенти православног богословског факултета ”Свети Андреј Првозвани” из Сиднеја. Вечерње је служио протосинђел Силуан (Мракић) коме је одговорао хор предвођен Даријом Галић и певница за којом су били свештеници Ђуро Ђурђевић, Борис Игнатијевски, Никола Билић, Немања Мрђеновић и Ђорђе Веселиновић. По окончању вечерње службе сви свештеници су пред иконом служили акатист Курској икони пресвете Богородице а
поред слаткопоја хора у молитви је активно појањем учествовала цела црква.
Након акатиста народу се обратио најпре отац Борис који је након краће историје ове иконе напоменуо да ће му ова молитвена ноћ заувек остати у срцу као ретко срећан и благословен дан, обогаћен стотинама православних срца која једнако куцају. Надахнутом беседом народу се обратио и протосинђел Силуан који је додатно говорио о чудотворном и спасавајућем дејству заступничких молитава пресвете Богородице и православном тријумфу иконопоштовања.
Верници су у миру прилазили и целивали икону и честице моштију, свештеници су их миросали и делили освештане иконице, реплике Курске светиње. Ова дуга литија верних трајала је до девет часова када су народ и свештенство поново достојно испратили Царицу која наставља своје апостолско путовање по Петом континенту. Овим предивним цветањем православља и једним од највећих молитвених зборова које је Српска Црква имала у Сиднеју последњих година на најбољи начин је најављено духовно пролеће Великог и Часног поста пред којим се налазимо.
Извор: Митрополија аустралијско-новозеландкса
Нема коментара:
Постави коментар