Као што су на Косову и Метохији подржали терористе 1999.
године, тако и данас изданак нацифашистичке идеологије, коју је посијао
Хитлер, на челу са НАТО-ом, у Украјини проузрокује подјелу међу браћом –
казао је митрополит
Амфилохије је на бесједи у Колашину казао да је у том крају вјековима сијала Христова свјетлост, али су се ипак у њему појавиле двије, како је навео, болести – напуштање вјере Христове и брозомора
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцијенио је јуче у Колашину да је НАТО под изговором одбране људских права и слобода извршио масовне покоље у Ираку, Авганистану, а данас исте покоље и братоубилачки рат подгријава у Украјини. Поводом славе храма посвећеног великомученику светом Димитрију у Колашину, јуче је у том граду прослављен тај вјерски празник литијом која је прошла градским улицама предвођена митрополитом Амфилохијем.
– Као што су на Косову и Метохији подржали терористе 1999. године, тако и данас изданак нацифашистичке идеологије, коју је посијао Хитлер, на челу са НАТО-ом, у Украјни проузрокује подјелу међу браћом. Због тога се дивим, а боље речно чудим Црној Гори и Србији које сада хрле ка НАТО-у. Мени то личи на затвореника који је дуго био у затвору, па он послије није способан да се прилагоди нормалном животу него хрли поново у затвор. Од прилике то је прихватање у овом тренутку НАТО као слободе, као заштите људских права, као безбједности – казао је митрополит, постављајући питање од чега и од кога има то Црна Гора да се чува, ко то пријети њеној безбједности, ко пријети безбједности другим државама у околини, сем, како каже, у овом тренутку НАТО-а.
– То је једина војна формација свјетских размјера и димензија која је основана као одбрамбени савез, како и пише у првом члану НАТО-а, а тај одбрамбени савез се данас претворио у савез агресије и насиља на свјетском плану. Свака част свакоме, али ја као митрополит, који сједим на трону светог Петра Цетињскога, не смијем другачије да говорим, из поштовања према мојој Црној Гори, своме народу, из поштовања према часним европским народима, из поштовања према будућности свих земаљских народа – истакао је митрополит.
Он је на бесједи у Колашину казао да је тим крајем вјековима сијала Христова свјетлост, али су се ипак у њему појавиле двије, како је навео, болести – напуштање вјере Христове и брозомора.
– Ова друга пошаст, брозомора, она је отровна јер убија Бога у људима. Сјећам се још као дијете када се пјевало „не вјерујем у небеса, него у Маркса и Енгелса“. На нашу несрећу, пјевало се у Колашину. Сјећам се тога јер сам као дијете и ја морао то да пјевам за првомајске празнике – казао је митрополит Амфилохије.
Он је истакао да је брозомора изродила ужас.
– Брозомора је та која је повела крваво братоубилачко коло, први пут у историји Црне Горе. Плодови тог братоубилачког кола су и овдје у Колашину, да не помињемо имена, само пред Богом да поменемо за покој душа и убијених и убица, јер пред Богом сви ће изаћи и сви ће пред њега стати – казао је он, подсјећајући да је у Колашину у једној породици убијен отац, „а тамо гдје су убили оца свога, природно је да су прво убили оца небескога, затим свога оца, а зашто би онда поштедјели и брата, то је плод брозоморе“.
Митрополит Амфилохије је поручио Колашинцима да свјетлост Христова просвјећује све, да су Морачани, Колашинци, Ровчани, сви до Бијелог Поља преко Мојковца учени истини Божијој. Како је казао, да се не иде дубље у историју али сигурно од 13. вијека, када се подигао златни крст на ларви Немањића у манастиру Морача, свјетлост Божија је обасијала те крајеве. Подсјетио је, такође, да су се у манастиру Морача, вијековима људи крштавали, вјенчавали, братимили, упокојавали и сабирали да би задобили вјечну слободу, али да би се борили и за земаљску слободу. Такође је истако да није ни случајно да је прва школа била у манастиру Морача коју је завршио велики патријарх Гаврило Дожић, поред осталих великих и значајних људи.
– Ипак, народ је у својој цјелини и пуноћи, кроз све вјекове и кроз сва страдања издржао насиља и демонска и људска. Народ је у огромној већини остао вјеран часном крсту и крштењу. У колашинском крају и племенима није било ниједног да није крштен, све негдје до 1946. године. Сви су знали да се треба крстити, да је то светиња над светињама, да треба бити вјеран Богу и часноме крсту. Све идеологије од памтивјека буду, па прођу. Оне затрују, нажалост, али увијек има нада да се исцијели душа од тог отрова, да се очисти ум од те прљавштине и загађености. Надам се да у веома догледно вријеме неће бити некрштеног човјека у Колашину, јер чак и у вријеме када су Турци владали, овдје је већина људи била крштена а данас, бојим се да није тако – истакао је Амфилохије додајући да онај ко хоће да се излијечи од најотровније болести, брозоморе, која је харала прво и основно нека иде у ларву Морачку, нека дође у храм светог Димитрија, у било који храм Божији, да прими часни крст, да се његова душа и ум прочисте свјетлошћу богопознања.
„Нема ћирилице, кукала нам мајка“
Митрополит је током литије примијетио да у Колашину преовладавају латинични натписи и да скоро нема ћириличног писма.
– Пролазимо Колашином, који је израстао из ларве Морачке, сва покољења колашинска су се васпитавала на словима ларве немањићке, на Ћириловој азбуци, писму светога Ћирила и Методија и на азбуци светородне лозе Петровића. Ја данас видим само један натпис ћирилицом, кукала нам мајка. Само један натпис, пекара, нек је благословен пекар и његово потомство, што он ћириличним хљебом храни Колашинце. Срамота је, кажем вам ја са љубављу и поштовањем, да је Колашин данас постао латинични град. Слова нијесу безначајна, онај ко промијени азбуку он мијења много шта друго. Мијења се вјера, морал и образ, мијења се оно чиме су се људи просвећивали кроз вијекове – истако је митрополит.
Шешељево пуштање на слободу радост за правдољубиве
Митрополит Амфилохије је поводом пуштања Војислава Шешеља из Хага казао да је та вијест обрадовала све часне и правдољубиве људе, без обзира на њихова схватања, чак и на његову личност, схватања збивања у којима је он учествовао.
– Већ 12 година је држан у истражном затвору што је први пут у историји европског судства. Вијест о његовом пуштању на слободу је обрадовала и то показује да је Хашки суд без икакве сумње политички суд. То је суд који су увијек држали побједници над онима које су побиједили. Тим пуштањем, макар након 12 година држања Војислава Шешеља, показало се да тамо има људи који се нијесу одрекли правде Божије и људске – казао је митрополит.
Он је оцијенио да је Шешељ 12 година, без икакве сумње, судио својим судијама.
– Не само Шешељ и Слободан Милошевић, него и Радован Караџић и Ратко Младић, а посебно Владимир Лазаревић, који је бранио свој народ, своју отаџбину. Лазаревић ми је, када је био позван да иде у Хашки суд, рекао да ће он отићи само под условом ако буде могао да настави да брани крв 600 младића који су под његовом командом погинули на Кошарама бранећи своју свету земљу и своју отаџбину. Као такав он је сада несумњиво судија својим суцима – казао је Амфилохије, напомињајући да је Нимбершки процес против највећих злочинаца у историји људског рода је трајао двије године, а Војислав Шешељ је за вербални деликт 12 година у истражном затвору, у то име, како каже митрополит, „буди паметан“.
Ружна зграда и парада срама
Амфилохије је, уз сво дужно поштовање према онима који треба да бораве у згради Општине, истакао да је то најружнија зграда која је саграђена у историји и да је она продукт, „брозоморног духа, који мисли да може да мијења све из темеља“.
– То не иде, треба часним крстом да се крстимо, вјеру Христову да пригрлимо, да се обожимо, да се сложимо и да се умножимо. Не би било оних парада срама у Подгорици да није брозомора затровала умове. Не би било парада срама да је морал којим је живио овај народ вјековима надахнут својим ларвама и свецима, не би долазило до онога до чега данас долази до незапмаћеног безумља у историји рода људскога, а камоли у овој крштеној Црној Гори од памтивјека – казао је он.
Амфилохије је на бесједи у Колашину казао да је у том крају вјековима сијала Христова свјетлост, али су се ипак у њему појавиле двије, како је навео, болести – напуштање вјере Христове и брозомора
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцијенио је јуче у Колашину да је НАТО под изговором одбране људских права и слобода извршио масовне покоље у Ираку, Авганистану, а данас исте покоље и братоубилачки рат подгријава у Украјини. Поводом славе храма посвећеног великомученику светом Димитрију у Колашину, јуче је у том граду прослављен тај вјерски празник литијом која је прошла градским улицама предвођена митрополитом Амфилохијем.
– Као што су на Косову и Метохији подржали терористе 1999. године, тако и данас изданак нацифашистичке идеологије, коју је посијао Хитлер, на челу са НАТО-ом, у Украјни проузрокује подјелу међу браћом. Због тога се дивим, а боље речно чудим Црној Гори и Србији које сада хрле ка НАТО-у. Мени то личи на затвореника који је дуго био у затвору, па он послије није способан да се прилагоди нормалном животу него хрли поново у затвор. Од прилике то је прихватање у овом тренутку НАТО као слободе, као заштите људских права, као безбједности – казао је митрополит, постављајући питање од чега и од кога има то Црна Гора да се чува, ко то пријети њеној безбједности, ко пријети безбједности другим државама у околини, сем, како каже, у овом тренутку НАТО-а.
– То је једина војна формација свјетских размјера и димензија која је основана као одбрамбени савез, како и пише у првом члану НАТО-а, а тај одбрамбени савез се данас претворио у савез агресије и насиља на свјетском плану. Свака част свакоме, али ја као митрополит, који сједим на трону светог Петра Цетињскога, не смијем другачије да говорим, из поштовања према мојој Црној Гори, своме народу, из поштовања према часним европским народима, из поштовања према будућности свих земаљских народа – истакао је митрополит.
Он је на бесједи у Колашину казао да је тим крајем вјековима сијала Христова свјетлост, али су се ипак у њему појавиле двије, како је навео, болести – напуштање вјере Христове и брозомора.
– Ова друга пошаст, брозомора, она је отровна јер убија Бога у људима. Сјећам се још као дијете када се пјевало „не вјерујем у небеса, него у Маркса и Енгелса“. На нашу несрећу, пјевало се у Колашину. Сјећам се тога јер сам као дијете и ја морао то да пјевам за првомајске празнике – казао је митрополит Амфилохије.
Он је истакао да је брозомора изродила ужас.
– Брозомора је та која је повела крваво братоубилачко коло, први пут у историји Црне Горе. Плодови тог братоубилачког кола су и овдје у Колашину, да не помињемо имена, само пред Богом да поменемо за покој душа и убијених и убица, јер пред Богом сви ће изаћи и сви ће пред њега стати – казао је он, подсјећајући да је у Колашину у једној породици убијен отац, „а тамо гдје су убили оца свога, природно је да су прво убили оца небескога, затим свога оца, а зашто би онда поштедјели и брата, то је плод брозоморе“.
Митрополит Амфилохије је поручио Колашинцима да свјетлост Христова просвјећује све, да су Морачани, Колашинци, Ровчани, сви до Бијелог Поља преко Мојковца учени истини Божијој. Како је казао, да се не иде дубље у историју али сигурно од 13. вијека, када се подигао златни крст на ларви Немањића у манастиру Морача, свјетлост Божија је обасијала те крајеве. Подсјетио је, такође, да су се у манастиру Морача, вијековима људи крштавали, вјенчавали, братимили, упокојавали и сабирали да би задобили вјечну слободу, али да би се борили и за земаљску слободу. Такође је истако да није ни случајно да је прва школа била у манастиру Морача коју је завршио велики патријарх Гаврило Дожић, поред осталих великих и значајних људи.
– Ипак, народ је у својој цјелини и пуноћи, кроз све вјекове и кроз сва страдања издржао насиља и демонска и људска. Народ је у огромној већини остао вјеран часном крсту и крштењу. У колашинском крају и племенима није било ниједног да није крштен, све негдје до 1946. године. Сви су знали да се треба крстити, да је то светиња над светињама, да треба бити вјеран Богу и часноме крсту. Све идеологије од памтивјека буду, па прођу. Оне затрују, нажалост, али увијек има нада да се исцијели душа од тог отрова, да се очисти ум од те прљавштине и загађености. Надам се да у веома догледно вријеме неће бити некрштеног човјека у Колашину, јер чак и у вријеме када су Турци владали, овдје је већина људи била крштена а данас, бојим се да није тако – истакао је Амфилохије додајући да онај ко хоће да се излијечи од најотровније болести, брозоморе, која је харала прво и основно нека иде у ларву Морачку, нека дође у храм светог Димитрија, у било који храм Божији, да прими часни крст, да се његова душа и ум прочисте свјетлошћу богопознања.
„Нема ћирилице, кукала нам мајка“
Митрополит је током литије примијетио да у Колашину преовладавају латинични натписи и да скоро нема ћириличног писма.
– Пролазимо Колашином, који је израстао из ларве Морачке, сва покољења колашинска су се васпитавала на словима ларве немањићке, на Ћириловој азбуци, писму светога Ћирила и Методија и на азбуци светородне лозе Петровића. Ја данас видим само један натпис ћирилицом, кукала нам мајка. Само један натпис, пекара, нек је благословен пекар и његово потомство, што он ћириличним хљебом храни Колашинце. Срамота је, кажем вам ја са љубављу и поштовањем, да је Колашин данас постао латинични град. Слова нијесу безначајна, онај ко промијени азбуку он мијења много шта друго. Мијења се вјера, морал и образ, мијења се оно чиме су се људи просвећивали кроз вијекове – истако је митрополит.
Шешељево пуштање на слободу радост за правдољубиве
Митрополит Амфилохије је поводом пуштања Војислава Шешеља из Хага казао да је та вијест обрадовала све часне и правдољубиве људе, без обзира на њихова схватања, чак и на његову личност, схватања збивања у којима је он учествовао.
– Већ 12 година је држан у истражном затвору што је први пут у историји европског судства. Вијест о његовом пуштању на слободу је обрадовала и то показује да је Хашки суд без икакве сумње политички суд. То је суд који су увијек држали побједници над онима које су побиједили. Тим пуштањем, макар након 12 година држања Војислава Шешеља, показало се да тамо има људи који се нијесу одрекли правде Божије и људске – казао је митрополит.
Он је оцијенио да је Шешељ 12 година, без икакве сумње, судио својим судијама.
– Не само Шешељ и Слободан Милошевић, него и Радован Караџић и Ратко Младић, а посебно Владимир Лазаревић, који је бранио свој народ, своју отаџбину. Лазаревић ми је, када је био позван да иде у Хашки суд, рекао да ће он отићи само под условом ако буде могао да настави да брани крв 600 младића који су под његовом командом погинули на Кошарама бранећи своју свету земљу и своју отаџбину. Као такав он је сада несумњиво судија својим суцима – казао је Амфилохије, напомињајући да је Нимбершки процес против највећих злочинаца у историји људског рода је трајао двије године, а Војислав Шешељ је за вербални деликт 12 година у истражном затвору, у то име, како каже митрополит, „буди паметан“.
Ружна зграда и парада срама
Амфилохије је, уз сво дужно поштовање према онима који треба да бораве у згради Општине, истакао да је то најружнија зграда која је саграђена у историји и да је она продукт, „брозоморног духа, који мисли да може да мијења све из темеља“.
– То не иде, треба часним крстом да се крстимо, вјеру Христову да пригрлимо, да се обожимо, да се сложимо и да се умножимо. Не би било оних парада срама у Подгорици да није брозомора затровала умове. Не би било парада срама да је морал којим је живио овај народ вјековима надахнут својим ларвама и свецима, не би долазило до онога до чега данас долази до незапмаћеног безумља у историји рода људскога, а камоли у овој крштеној Црној Гори од памтивјека – казао је он.
Јелена Шћепановић
Извор: Дан
Преузето са: Митрополија Црногорско-Приморска
Нема коментара:
Постави коментар