Добродошли у Његошеву Црну Гору… Бојим се да гледајући кроз њега и његово дјело, кроз његово виђење човјека и људске судбине и свијета, Црна Гора није више Његошева. Бар она званична Црна Гора, која је сада присутна на међународној сцени, као и у култури и језику, духовности. То је више антињегошевска Црна Гора. Никад она није била толико антињегошевска него данас. То антињегошевско је дошло до свога врхунца 1972. године, када је срушена црква Светога Петра Цетињскога, његовог стрица истакао је митрополит Амфилохије. Он је, поред осталог, казао да укалупити Његоша, који се носио оним начелом „нека буде што бити не може”, у данашњу дукљанско-монтенегринску идеологију представља нешто о чему треба добро размишљати и надати се да тај прогон и скрнављење, одбацивање Његошеве истине о Богу, о човјеку, народу, држави, неће коначно тријумфовати.
То што се догађа са његошевском Црном Гором у овом тренутку, је нешто што се догађа са свом евро-америчком цивилизацијом која иде овим такозваним новим поретком. Ти путеви нијесу ни пушкиновски, ни љермонтовски, а ни његошевски. Без обзира на тај зазор пред којим стоји савремено човјечанство, па и савремена поезија и култура, то свето сјеме, остаје присутно истакао је, између осталог, митрополит Амфилохије.
У Пјатигорску сам, пред спомеником Љермонтова рекао, и мислим да нијесам погријешио, да су три највећа словенска пјесника Пушкин, Петар II Петровић Његош и Љермонтов. Сада бих додао да и међу том двојицом великих и изузетних пјесника какви су Пушкин и Љермонтов, Свети Петар II Ловћенски тајновидац по много чему заузима изузетно мјесто. И не само међу њима, и другим словенским пјесницима и великим људима, већ он спада међу најзначајније, најумније, најдубље пјеснике свеукупне Европе истакао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Он је додао да осим што Његош има изузетан пјеснички дар, он има нешто што је само његово, а то је да је он велики богослов. Његош је скривао оно што је најдубље у њему, најдубље знање, најдубље виђење себе и свијета око себе, као и оне тајне на којима почива човјек и свеколики свијет, сматра између осталог митрополит Амфилохије.
Његошево ћутање је мало гдје примијећено и назначено, а записано је да је ћутао у присуству других, а посебно се повлачио у ћутање када би се дубље ухватио у коштац са собом, са тајном свога бића. То се види приликом писања његове „Луче микрокозме”.
Четрдесет дана попут пророка Мојсија он је био повучен у својој каменој келији. Ту су му само доносили храну. Дакле, на христолики начин, у томе је Његош веома сличан Мојсију. Он носи у себе тајну Христове личности, посебно вјечнога слова Божијег које је ни из чега створило – истакао је митрополит Амфилохије. Он је закључио и да је Његоша тешко спознати и додирнути у свим његовим димензијама, те да је то дио његове тајанствене личности.
Његошево дјело је завјетно писмо кога се наш народ и писци увијек држе, казао је књижевни критичар Желидраг Никчевић, додајући да се на овај начин Његошеве ријечи преносе са генерације на генерацију. Част да стиховима отвори вече припала књижевнику Милутину Мићовићу, предсједнику Књижевногдруштва „Његош” који је у склопу манифестације на Цетињу, на предлог Радомира Уљаревића, добио икону Светог Петра ИИ Петровића Његоша, за деценијско бављење дјелом овога великог пјесника.
Стихове су читали Будимир Дубак, Илија Лакушић, Ранко Јововић, Милица Краљ, Новица Ђурић, Коста Радовић, Веселин Ракчевић, Андрија Радуловић, Јанко Јелић, ГоранЂорђевић, Влајко Ћулафић, Радован М. Караџић, Слободан Милић, Радојица Бошковић, Трипко Драганић, као и чувени српски пјесник Гојко Ђого, који је читао своју „Ају Софију”. Из иностранства су учествовали Антоан Симон из Француске; Наталија Чистјакова, Нина Николаевна Попова и Татјана Хоти из Русије; Закарија Гало из Италије; Красимир Мачков из Бугарске; Љубица Рајкић из Румуније, као и Цветка Бевц из Словеније.
Драмска умјетница Лала Новаковић читалаје преводе пјесама.
Организатори всчери били су предсједник Удружења издавача и књижара Црне Горе књижевник Радомир Уљаревић, као и књижевник Бећир Вуковић. Друге Његошеве међународне вечери поезије завршене су митингом поезије у Херцег Новом.
А. Ћуковић
Извор: Дан
Фото: Срна
Извор: Митрополија Црногорско-Приморска
Нема коментара:
Постави коментар