шта ли смо ми,
овако слаби
и прегрешни!
Чим дуне ветар *
мало јачи,
тек онда
схватимо
шта нам значиш.
И тек се тада
сетимо Тебе,
кад душа наша
од страха зебе.
Само са Тобом
Свевишњи Боже,
само са Тобом
све се може!
Уз Твоју Помоћ
живети, радити,
у врту душе
молитве садити.
Вером, стрпљењем
срце хранити,
добро чинити,
спасењу се надати.
Само са Тобом
може се дисати
и песме
у Славу Твоју писати!
(Ивана Прлина Никодијевић)
* ветар = овде се мислило на ИСКУШЕЊА.
Извор: Фацебоок
Нема коментара:
Постави коментар