Међународни научни скуп Владар, монах и светитељ Стефан Немања - Преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура почео јутрос светом архијерејском Литургијом у Патријаршијској капели
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је јутрос, 22. октобра 2014. године светом архијерејском Литургијом у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог у Београду. Саслуживали су Преосвећена господа Епикопи будимљанско-никшићки Јоаникије, организатор Међународног научног скупа, и топлички Арсенија. Богослижењу је присуствовао и Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије.
Саслуживали су и архимандрит Тихон, настојатељ манастира Студенице, протојереј-ставрофор др Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода, протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, архијерејски намесник београдски први, протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије, презвитер Владимир Вранић, службеник Канцеларије Светог Архијерејског Синода за међуцрквене послове, презвитер Вукашин Милићевић, уредник Радија Слово љубве, презвитер Михаило Рапајић, протођакон Стеван Рапајић, ђакон Владимир Руменић, као и ђакон Александар Секулић.
За певницом је појао Хор студената Православног богословског факултета Универзитета у Београду.
***
Из говора Његове Светости Патријарха српског:
„Долазим са Свете Горе Атонске и доносим благослове Хиландара и Св. Симеона Мироточивог и све братије хиландарске и светогорске.
Ове године, браћо и сестре, наш народ и наша Црква имају неколико значајних годишњица, а међу њима свакако је једна од најзначајнијих за културу и историју нашег народа годишњица рођења Стефана Немање. Ове године славимо 900 година од његовог рођења.
Свети Немања Мироточиви је дар Божји српском народу; утемељио је државу српску, објединио и сјединио српске земље, које су биле тада раздељене и под разним утицајима других. Он је Богом даном мудрошћу и благодаћу успео оно што нису успели његови претходници - да уједини народ и изгради моћну средњоевропску државу.“
О мудрости ове велике личности средњега века, о великом државнику, али и подвижнику, посебно је казивао Патријарх Иринеј: „Нико није сагледао тадашње стање нашега народа и запазио да је његова снага тада, као и данас, у јединству народа, па је учинио све да сједини српске земље, мада је био најмлађи међу браћом...“
„Снага једног народа је у духовности тога народа!“ – поновио је Патријарх Иринеј и нама данас, као поуку из времена Немањине владавине: „Колико год се трудио да створи јаку државу, толико се трудио да створи темеље духовности државе. И створио је темељ на коме ће почивати држава, народ, култура, историја нашега народа. “
Подсећајући на животопис Преподобног Симеона Мироточивог, Свјатјејши је истакао задужбинарско дело и градитељство овог богоугодника, чија је круна манастир Студеница коју је учинио средиштем духовности.
„Када је жупански престо препустио млађем сину, учинио је неочекивано велико дело које је задивило не само српски народ, него и византијски свет. Наиме, Немања се одриче престола и прима монашки сан. У договору са супругом Аном одлази у манастир Студеницу, где је провео две године као монах.
На позив сина Саве, монаха, да остави свет, све што је светско и у чему је до тада живео, и да кончину живота посвети Богу, прихвата позив и одлази у манастир Ватопед. Оно што је чинио у Србији, чини у Ватопеду: заједно са сином Савом подиже цркве и даноноћно се моли Богу.“
Кад је у питању ово драгоцено време проведено у Ватопеду, важно је истаћи данас да је Немања „из дубине Хиландара сагледао будућност Србије. То искуство мудрости и државничко искуство пренео је свом сину Сави“, истакао је Патријарх Иринеј.
Мудрост и знање, државничко искуство учинили су да монах Сава, потоњи светитељ српски, прихвати савет оца како да створи државу, како се њоме управља, на каквим темељима треба да почива.
На духовности грађеној у нашим духовним центрима, који су били центри и културног, књижевног, друштвеног и свеколиког живота српског народа, на ономе што чини биће једног народа, захваљујући мудрости Стефана Немање, монах Сава је успео да оствари најзначајнији циљ - да утемељи самосталну Српску Цркву.
Говорећи о Стефану Немањи, у чију се славу и част излаже на Међународном научном скупу Стефан Немања, владар, монах, светитељ - посвећеном девет векова од његовог рођења, Његова Светост Патријарх Иринеј је додао да као што је као војсковођа и државник изазивао дивљење где год да је био, тако је и његов монашки живот посебно изазивао пажњу и дивљење тада, а и данас. Због свих хришћанских врлина које је неговао, светли је пример историје нашега народа и наше Цркве.
Чак и крај његовог живота казује о овом Божјем угоднику: „Када је осетио да га је Господ призвао себи, позвао је своје љубљено чедо да га обуче у монашку ризу, спусти са кревета на асуру с каменим узглављем. Тако се моћни и силни Немања упокојио! “ - казао је Патријарх Иринеј.
Нама је данас подарена духовна радост да његово цело тело почива у лаври Студеници, где је његово миро мирило завађену браћу, а и данас мири душе наше пред свима искушењима и немирима који нас свакодневно сналазе.
Његова Светост Патријарх српски Иринеј је још једном заблагодарио Господу на Његовом дару нашем народу и нашој Цркви - на овом Божјем угоднику, у нади да ће Међународни научни скуп, који се одржава у Београду, манастиру Студеници, Подгорици и Никшићу, пружити нове податке из живота Стефана Немање, потоњег Преподобног Симеона Мироточивог, којем није толико посвећивана пажња као Светом Сави; али све што је Свети Сава учинио, дело је и Стефана Немање.
Извор: Српска Православна Црква
Нема коментара:
Постави коментар