Притом су свештеницима нанете телесне повреде, црква је затворена, парохијани су истерани. По подацима издања, починиоци напада су били грко-католици.
Прве претње су верницима упућиване још прошлог пролећа. Крајем марта 2014. године старешини храма протојереју Алексију Слободи је пришао извесни приватни предузетник града Турке и изјавио је следеће: «Оче Алексије, сви вас ми волимо и поштујемо, али треба да пређете у Кијевски патријархат.»
На то је свештеник одговорио да не може то да учини, јер би самим тим грубо прекршио црквене каноне. Зато ће, као верни Христов пастир, остати под окриљем канонске Украјинске Православне Цркве. Тада је предузимач припретио: «Ако не пређете, видећете шта ће вам се десити...»
29. јуна 2014. године док је протојереј Алексије обављао богослужење, у храм је упала група од десетак присталица «кијевског патријархата». На челу гомиле је било неколико бивших ратоборних комуниста. Хулигани су се попели на амвон, напали су свештеника и оборили су га на под. После тога је судска медицинска експертиза забележила да свештенослужитељ има убоје на меком ткиву.
А сасвим недавно, у недељу 28. септембра 2014. године, група од 50 људи (у којој су били градски бизнисмени, као и снажни мушкарци спортске грађе) упала је на територију храма и запосела просторије.
На цркву је стављен катанац, пролаз до порте је такође затворен. Велику недоумицу парохијана изазвао је одред милиције од педесетак сарадника који је довежен специјално пред храм.
Уместо да заштите вернике и свештенослужитеље од бандитског напада милиционари су равнодушно гледали обрачун.
Православни верници (300 људи, претежно старци и старице) покушали су да деблокирају и отворе свој храм, али су наишли на жесток отпор освајача и... милиционара. Чудно је то што је милиција, која је стала на страну освајача одмах оптужила вернике да изазивају «конфликтну ситуацију».
Никакви наводи и аргументи православних грађана нису утицали на представнике власти. Без обзира на то што су верујући имали сва потребна правна документа: сведочанство о регистрацији православне заједнице и право својине.
Парохијани цркве сведоче да већина мушкараца – нападача спортског изгледа никад није долазила у овај храм...
Исте вечери кад су верници поново дошли у своју цркву на вечерње богослужење, никоме није био дозвољен приступ на територију храма – ни парохијанима, ни свештеницима.
Не само то, један од освајача храма је гађао свештеника у главу флашом воде. Тако је јеромонах Владимир (Козанчин) задобио рану на лицу. Људе је обузео ужс кад су видели свештеника у крви.
Православци су почели да пишу пријаву туче. Пошто се од нападача ширио мирис алкохола верници су захтевали да милиција изврши медицински преглед хулигана због алкохолисаног стања. Међутим, милиција је оштро одбила ову молбу.
Данас ситуација остаје крајње напета, отети храм је закључан. Верницима је забрањен приступ, настављају се претње и заплашивања.
Верници су 1. октобра 2014. године упутили жалбу Лавовској обласној државној администрацији, али њихова пријава није примљена.
Две недеље пре тога јеромонаху Владимиру (Козанчину) је подметнут пожар у конаку у скиту (изгорели су први спрат и кров).
Бандите није зауставила ни чињеница да овај скит гради свештеник-удовац Јарослав Јаворски, који је после женине смрти остао са шесторо деце. Жена оца Јарослава је умрла од рака и он је овај скит почео да гради од својих оскудних средстава.
По најновијим информацијама међу нападачима који су запосели храм примећени су представници аутокефалиста и унијата (грко-католика).
Данас се православни Украјинци озбиљно плаше почетка нових прогона њихове Цркве. Без обзира на то што нове украјинске власти свим силама изјављују да су приврежене западној демократији и толеранцији, између осталог и верској.
Да иронија буде већа, скоро сви православни свештеници који се подвргавају прогонима су Украјинци-староседеоци. Припадајући канонској Украјинској Православној Цркви свештеници, као што је и прописано, свакодневно на богослужењу узносе молитве за украјинску власт, већина њихових парохијана су такође Украјинци-староседеоци. Међутим, то вандале нимало не спречава у нападима на православне храмове и вернике.
Уколико се за ове чињенице верске дискриминације и отвореног криминала које подржавају власт и милиција сазна у Европској унији, у овај сукоб се могу укључити међународне правобранилачке организације.
И тада чак и европски чиновници који се лојално односе према новој Украјини, могу да почну да постављају незгодна питања властима у Лавову и Кијеву, које дозвољавају распиривање верске неслоге и отворени криминал према верницима, пише «Национална контрола.РФ».
Са руског Марина Тодић
Извор: Православие.ру
Нема коментара:
Постави коментар