За директора Центра за развој међународне сарадње Драгомира Анђелковића упозорење Србији и другим кандидатима за чланство у ЕУ, представља пример цинизма и лицемерја.
- Такав захтев је више него неумесан и циничан. ЕУ и њене чланице чине све да олакшају положај своје привреде и врло су непринципијелне у том погледу. Отварају сва могућа тржишта, а када је реч о бенефицијама које тако постижу, онда се нико не сети Србије или БиХ, Републике Српске или других држава региона - примећује Анђелковић.
Он наводи да је потпуно лицемерно тражити од Србије солидарност, а да ЕУ није спремна да задовољи ни минимум српских националних интереса у било којој сфери, што се видело и на примеру поплава, када је Србија добила, како је рекао, смешну помоћ.
За бившег министра пољопривреде Горана Живкова став Брисела је "без везе".
- То што ЕУ од нас званично не тражи да уведемо санкције Русији а истовремено нам поручује - немојте баш пуно да користите шансу која вам се указала, то је без везе. Или смо у кругу земаља које су увеле санкције Русији или смо земља која ће да искористи новонасталу шансу за пласман сопствених производа - коментарише за "Вести" Живков, који верује да ће Брисел ићи до краја и затражити од Београда да уведе санкције Русији.
Препоруку Европске уније да земље кандидати које преговарају о чланству у ЕУ, укључујући Србију и Турску, не користе руске узвратне санкције ЕУ да би преузеле место европским извозницима хране на руском тржишту, упутили су шефови дипоматије ЕУ на заседању 15. августа. Тако бар преносе агенције, али нема писменог трага, већ се агенција Бета позива на изворе у Европској комисији.
С обзиром да са правног становишта од земље кандидата не може да затражи забрану извоза на руско тржиште, препорука Брисела је увијена у обланду "морала и солидарности". Ту су и аналитичари са запада који поруке администрације у Бриселу тумаче без околишања.
Тако се британски стручњак за Западни Балкан Џејмс Кер-Линдзи позива на саопштење шефова дипломатије ЕУ у којем се, како тврди, експлицитно истиче да државе кандидати не би требало да користе нове трговинске шансе након што је ЕУ предузела мере против Москве. Он очекује да ће о томе са српским министром спољних послова Ивицом Дачићем данас у Берлину разговарати и његов немачки колега Штанмајер.
- У Србији се много говори о потенцијалној могућности за унапређење трговине с Русијом у светлу нових ограничења. Мислим да је извесно да ће немачка влада нагласити да би то било неприхватљиво и да би се то сматрало лошом намером Србије. Београд мора пажљиво да корача на таквом тлу. Чињеница да Београд није наметнуо санкције Русији сама по себи је лоша, а активно настојање да извуче корист из тренутне ситуације било би доживљено као апсолутно неприхватљиво - закључује Линдзи за београдски дневник "Данас".
Драгомир Анђелковић, међутим, каже да порука ЕУ представља себични интерес, а не позив на било какву солидарност.
- Ако ми то не схватимо, онда би се само доказало да Београд води неодговорну мазохистичку политику, а не прагматичну и национално одговорну. Ми радимо оно што смо до сада радили, а то што нам се појавила коњуктурна прилика, то није наша ствар, него наша срећа и то је питање односа Москве и Брисела - сматра Анђелковић.
Без царине за кола из Крагујевца?
Руски медији јављају да је Кремљ спреман да узврати уколико Америка и ЕУ приступе четвртом пакету санкција. На списку је и ембарго на увоз аутомобила.
Према изворима руских медија из администрације председника Владимир Путина, тај документ већ је одобрен, а о његовој примени одлучиваће се ако запад уведе нове санкције.
Већина великих светских ауто-компанија већ имају своје фабрике у Русији, али увозна кола запремају око 27 одсто тамошњег тржишта. Тако је, на пример, мерцедес прошле године продао русима око пола милиона аутомобила, од тога 180.000 произведених ван Русије.
Дас подсетимо, премијер Александар Вучић приликом последње посете Москви предложио је извоз аутомобила крагујевачког Фаса у Русију без царине. Међутим, он је касније указао да је то тешко остварива замисао.
Након тога су српски медији позивајући се на изворе, писали да Путин долази 19. октобра у Београд с поклоном управо у виду бесцаринског извоза наших кола у Русију. А у међувремену заоштрио се сукоб Русије и запада због Украјине.
Осим тога, на руском тржишту у продаји више нема ни возила произведених у Украјини, пошто су отказане набавке. Из тог разлога и због пропасти тамошњег тржишта и увозних повластица које је Украјина одобрила ЕУ у склопу трговинског документа који је довео до рата, велика Кразова фабрика у Кременчугу, око 200 километара од Кијева, прошлог месеца обуставила је производњу.
И. К.
Уз Европу без опомене
Економски аналитичар Мијат Лакићевић каже да Србију то што Србија није члан ЕУ правно не обавезује да испоштује санкције које је Русији завео Брисел. - С друге стране, ако очекујете солидарност, ако очекујете помоћ ЕУ, природно је да следите политику организације чији члан желите да постанете. Мислим да Србија треба да води рачуна о политици организације у коју жели да уђе и да сама следи ту политку, а не да је на то опомињу - каже Лакићевић за "Вести".Брига за средњу класу
Кремљ је добро пазио да поштеди не само око 30 одсто Руса нижег стандарда, него и да сви слојеви средње класе, која чини значајан део бирачког тела, не осети последице контрасанкција ни у погледу луксузних производа. Званичници су им тако поручили да уместо данских сирева могу да купују швајцарске. Стога тамошњи медији сматрају да ће Кремљ повећаном производњом и заменом увозника да се побрине да не трпи ни тржиште аутомобила.Опасност од шверца
И док Брисел тренира строгоћу према земљама које стоје у предворју ЕУ, неке и деценијама попут Турске, за то време компаније из западне Европе траже начин да заобиђу санкције извозом на руско тржиште преко земаља које нису под режимом московских контрасанкција. Министар трговине Расим Љајић тврди да још нема пријава реекспорта робе из Европске уније на руско тржиште преко Србије.Љајић је раније рекао да Србија не сме да дозволи да због нечијих триста до четири стотине тона извезених јабука буде угрожен извоз 150.000 тона тог воћа, колико би Србија могла да извезе у овој години.
Дикси би и футошки купус
У Москви је у среду боравила српска делегација предвођена министром пољопривреде и заштите животне средине Снежаном Богосављевић - Бошковић, која је разговарала са руским ресорним министром Николајем Фјодоровим Васиљевичем о могућности повећања извоза и пласмана српских пољопривредних производа на руско тржиште.И док две државе разматрају како да у датим околностима увећају међусобну трговинску размену, представници руског трговинског ланца Дикси већ су доставили Привредној комори Србије листу најтраженијих производа.
- У малопродајним објектима "Диксија" највише места има за јабуке, шљиве и крушке, као и за парадајз, карфиол, краставац и паприку - изјавио је Ненад Будимовић, секретар Удружења ПКС за пољопривреду, прехрамбену индустрију, шумарство и водопривреду, након састанка представника руског ланца са произвођачима и извозницима воћа и поврћа у Србији.
Он је додао да би на рафовима Диксија могли да се нађу и футошки кисели купус и туршија.
Дикси је трећи по величини трговински ланац у Русији, са више од 2.000 малопродајних објеката. Само прошле године промет је достигао седам милијарди долара, у чему је промет воћа и поврћа учествовао са 15 одсто.
Приликом сусрета представника руског трговинског ланца и домаћих компанија које се баве производњом и прерадом воћа и поврћа, договорено је и неколико конкретних пословних аранжмана са произвођачима јабука и шљива.
Ј. А.
Извор: Вести онлине
Нема коментара:
Постави коментар