Стручни тим Управе за заштиту културних добара оцијенио да је Култ Светог Јована Владимира данас измијењен, првенствено у вези са румијском литијом, односно, како је стручни тим назива „процесијом“. Литија је срце Култа светог Јована Владимира и ми ћемо носећи литијске барјаке и пјевајући литијске пјесме и ове године за Тројичиндан изаћи на Румију, каже за „Дан“свештеник Јован Пламенац, надлежни парох барски за цркву на Румији,.
- Румијска литија је, у ствари, литија какву Православна црква упражњава безмало два миленијума, истог смисла и истог „костура“. Међутим, слутим да ће власт оптужити Православну цркву да девастира црногорско нематеријално културно добро, законом заштићено, и забраниће, већ ове године, „румијску процесију“. Наравно, то што ће да забране „румијску процесију“ нас се не тиче. Ми ћемо и ове године, као и стотинама година до сада, на Тројчиндан у Румијској литији изаћи на врх Румије – каже отац Јован.
Он подсјећа да литија данас изгледа као некада, али бенасто би изгледало да у литији на врх Румије учесници иду строго се држећи њеног облика од прије сто и нешто година.
- Да би јој се вратила „аутентичност“, као прво, требало би вратити народ у Микулиће, гдје сада скоро нико да не живи стално, осим монахиња у манастиру Светог Сергеја Радоњешког – наглашава отац Јован.
Он додаје да би онда требало измијенити и Закон о оружју да би се испоштовала препорука Управе за заштиту културне баштине.
- Требало би измијенити и постојећи Закон о оружју , па да учесници Литије могу слободно да носе пиштоље и пушке и пуцају до миле воље. Требало би вратити и барјактара Мркојевића, муслимана, који би ишао уз Крст са барјаком у лијевој и исуканим ножем у десној руци. Само, да ли би носио црногорски барјак или пак – турски? Било је то вријеме када је румијски крај био у турском ропству. Дакле, да би литија била „аутентична“ потребно је подручје Бара и Улциња вратити под турску окупацију (не кажем у Црну Гору, јер овај крај такорећи до јуче није припадао Црној Гори). Или би било све уреду ако би учесници Литије носили пластичне пиштоље и викали „бум, бум“, и ако би за улогу барјактара био ангажован неки глумац – каже отац Јован.
Он је напоменуо да је јавност упозната да ће као нематеријална културна добра Црне Горе, бити заштићени Предање о Пави и Ахмет-паши, Легенда о вили Алкими и постанку Котора, Легенда о несрећној љубави Пераштанке Катице Калфић и француског војника, Вјештина израде Добротске торте…
- На том списку нема Крсне славе! Зашто ли? – пита отац Јован.
Он додаје да се можемо потрудимо да Румијској литији, једној од најпознатијих православних литија данас, барем у региону, и догађањима који је прате, додамо што више старог „шмека“.
- Већ сам рекао да се и Андровићи и ми свештеници трудимо на том плану. Ето, посљедње двије године смо обновили спортске игре на Доцу од Румије. Прошле године смо Горан Андровић и ја ишли по румијским стијенама тражећи стазу куда је раније ишла Литија, све док је комунисти нијесу забранили. Гледајући нас двогледом, и комуницирајући са нама телефоном, одоздо, са пута, наводио нас је Мило Андровић, који је туда ишао као младић. Нажалост, земљотрес 1979. измијенио је „лични опис“ румијским обронцима и те стазе више нема.
Очекивао сам да ће нам Стручни тим помоћи у нашем труду. Заједно можемо, свакако, више да урадимо. Стручни тим на „Елаборату о културним вриједностима Култа Светог Владимира“ ради већ више од годину дана, и ја сам га прошле године позвао да дође на Тројчиндан у Микулиће и да идемо заједно у Литији на Румију, да види о чему пише. Није дошао – закључио је отац Јован.
Пламенац: Нека докажу тврдње
- Тврдња да након постављања металне цркве на Румију готово да не излазе припадници осталих вјера као некада јесте промоција изузетно агресивно пропагираног интереса актуелне црногорске политичке врхушке о Румијској цркви као реметилачком фактору црногорске идиле братољубља. Заснива се, дакле, на неистинитој тврдњи. Та прича, заиста, нема везе са стварношћу. Ево – сву моју дједовину у Бољевићима, у Црмници, која је моме дједу Крсту остала од његовог оца, командира црногорске артиљерије и првог цивилног намјесника Метохије након њеног ослобођења од Турака (чије су име мени дали), а њему од његовог оца Николе и стрица свештеника и војводе Илије (који није имао дјеце), преписаћу ономе ко докаже да је у Румијској литији било више муслимана, или римокатолика, годину, двије, пет, десет прије него је обновљена црква Свете Тројице на Румији, него годину, двије, пет, осам након њеног обновљења 2005. године! – каже отац Јован.
Р.К.
Извор: Дан
Преузето са: Митрополија Црногорско-Приморска
Нема коментара:
Постави коментар