Избор режима - ЦРНА/БЕЛА страна

Претражи овај блог

среда, 21. мај 2014.

Шта је ХААРП систем и да ли је повезан са променом временских прилика?

Хигх Фреqуенћ Ацтиве Аурорал Ресеацх Програм (Високофреквентни програм за активно истраживање ауроре) сет је антена које емитују високо фреквентно (ХФ) радио зрачење. Ове антене које се налазе крај Гакона на Аљасци служе за истраживање Јоносфере. Структура овог чланка је таква да пружа основну терминологију потребну да сам читалац донесе закључак о постављеном питању и све до последње реченице чланка не доноси никакве закључке од стране аутора. Онима које не занима моје мишљење саветујем да прескоче последњу реченицу пошто су до последње реченице садржане искључиво релевантне чињенице.

Шта је Јоносфера и која је њена улога?

Јоносфера је слој Земљине атмосфере од 85-600 км висине. Овај слој налази се изнад Озонског омотача па је сасвим логично под јаким бомбаровањем УВ и X зрака са Сунца. Због јаког бомбардовања зрацима са Сунца неутралним атомима гаса бивају избијени електрони стварајући притом слободне електроне и позитивно наелектрисане јоне. Како густина гаса није превелика електрони ће се кретати слободно пре него се након неког времена поново сједине са позитивним јоном стварајући наново неутралан атом. Овај циклус се понавља, неутрални атом се поново разградјује на позитивно и негативно наелектрисање и тако у круг.

Јоносфера има једну сјајну особину да због великог броја наелектрисаних честица (јона и електрона) одбија ХФ радио зраке натраг ка Земљи. Ово је јако знацајно јер је управо то принцип рада ХФ радија који користе нпр. радио аматери. За успешну комуникацију између Европе и Северне Америке потребно је да Јоносфера одбије ХФ радио талас ка Земљи па Земља натраг ка Јоносфери најмање 5 пута. Међутим током геомагнетних бура и Сунчевих бакљи (периода интензивног бомбардовања Земље зрацима са Сунца) Јоносфера трпи извесне промене које могу бити такве да радио комуникација буде потпуно онемогућена. Управо је истраживање и контрола Јоносфере у центру истраживања ХААРП пројекта, а са циљем постизања квалитетније комуникације радио таласима.

Како и где се формирају циклони?

Време се формира у Тропосфери а зависи од великог броја параметара пре свега градијената (разлика) у притиску, температури и влажности ваздуха. Тропосфера представља најнижи слој атмосфере на висини 0-12 км. Тропосфера је састављена пре свега од водене паре и аеросоли. Када се у Тропосфери јаве области ниског ваздушног притиска (ово је лаичко објашњење) може доћи до вртложног струјања ваздуха, од обода ка средини, са тенденцијом да се неједнаки притисци изједначе. Овако настају циклони (какав је био циклон Тамара који је изазвао пустош широм Србије и БиХ). Циклони су углавном праћени обилатим ветровима и огромном количином кише.
 
Може ли ХААРП формирати циклон а самим тим и креирати катаклизмичне падавине каквих смо сви били сведоци?


На ово питање одговорите сами! Размислите добро може ли систем радио антена, дизајниран да утиче на област Земљине атмосфере 85-600 км утицати на појаве 0-12 км? Може ли радио предајник променити ваздушни притисак ма како моћан био? Може ли радио емитер какав је воки токи учинити ишта смеши воде, вазудуха и дезодоранса (аеросоли) што поприлично добро осликава састав Тропосфере?

За крај одговорићу на питање: Може ли ХААРП систем имати примену у војној индустрији? Свакако да може, побољшањем сопствених комуникационих система, као и методама којима онемогућавате комуникацију између трећих страна стичете огромну предност на терену. ХААРП је делом финансиран од Америчких ваздухопловних снага, Америчке морнарице и Одбрамбене агенције за напредне истраживачке пројекте, а такви пројекти (ово је мишљење из прве руке) увек имају једним делом тајни карактер везан за војна истраживања (пре свега у случају ХААРП-а ради се о комуникацији између подморница на великим дубинама).
 
Но чини се (барем мени) да једноставно нема ни промила шансе да систем као што је ХААРП може изазвати и најмањи утицај на временске прилике, укључи мозак пре него кликнеш схаре, незнање и неукост су побили више људи од природних катастрофа.


Извор: Блиц

 
 

Нема коментара:

Постави коментар