Света Гора – академија смиреноумља

Сергеј Симонович Сахаров, био је један у низу од многобројних Руса који је након Октобарске револуције по свом избеглиштву из отаџбине, 1921 год. нашао уточиште у Паризу. У Француској престоници, рекло би се да је живео пуним плућима. његове унутрашње потребе биле су у потпуности задовољене. Будући сликар, имао је прилику да излаже своје радове у елитиним галеријама, да се креће у високо интелектуалним круговима, учествује у философско-апокалиптичким дискусијама, и да практикује духовност далеког Истока, коју је држао тада за једину и праву мудрост.

Ипак, усред свог тог гламура и сјаја европске престонице, почео је полако да увиђа и осећа хладан мрак. Спонтано и из дубине срца, млади сликар је почео да дозива име Христово. А Бог-Личност, Бог његовог детињства, како га је понекад називао, брзо му је стигао у помоћ својом благодатном посетом. Одушевљен Православном Црквом, којој се опет окрену као некада у детињству, почео је да изучава богословље на Академији Св. Сергија, али је убрзо одустао, не нашавши праву меру која би задовољила потребе његовог срца у академском богословљу, оптерећеном тада немачком класичном философијом. Једина Академија која је имала ауторитет да задовољи његове богословске потребе била је у том моменту Света Гора. Од Париза преко Београда и Солуна, стигао је у манастир Св. Пантелејмона на Светој Гори. Као монах Софроније, почео је збиља да живи пуним плућима, од Свете Литургије до непрекидне молитве Исусу, по предању атонских свештених тиховатеља. Привидну светлост париског гламура, заменио је виђењем нестворене светлости која излази из дубине самог божанског бића: Оца, Сина и Светога Духа. Ова светлост божанске љубави, изобилно га је посећивала у неколико наврата, као и многе оце пре њега, преко Григорија Паламе, Сиеона Богослова, Атанасија Атонског па све тако до Апостола Павла. Софроније је живео реалност долазећег долазећег Царства Божијег. Међутим, Бог отаца наших (Дап. 5, 30), Бог Израиљев, напрасно га је оставио. Монаху Софронију је била јасна и прихватљива чињеница да ми људи као тварна бића, због својих грехова остављамо често Бога и окрећемо му леђа. Но, ово страшно искуство, у којем Бог оставља човека, било му је потпуно ново и поражавајуће. Бог се сакрио. Благодат се повукла. Молитва је постала само жамор и јаук са врха Атоса, без икаквог одговора. Софрониије се нашао у чуду.

            Света Гора је место где се чуда непрекидно дешавају. Светогорска чуда нису ни приближно као она из филмова научне фантастике, у којима најмање учествују Бог и човек. Таман, када је Софроније због богоостављености покушао да, безуспешно, пронађе спољње објашњење за своје стање и почео при томе да запада све дубље и дубље у мрак очајања, које умало да се претвори у озбиљан атеизам, чудом Божијим срео је и упознао Старца Силуана. Овај тихи, једва приметни сабрат његовог манастира, за кога ће ускоро открити да је скоро две деценије и сам живео у стању богоостављености, био је његов највећи дар Божији, како је и сам често после писао и говорио. Да полуписмени руски сељак му открива да је своја искуства током свих тих година записивао. Монах Софроније обдарен позамашном ерудицијом и неоспорним  богословским инстиктом, у повереним му списима (од којих ће касније Архимандрит Софроније саставити књигу Старац Силуан) , видео је не само излаз за своје ''стање'', него је у њима препознао узвишено богословље како се не среће на светским академијама. Божије јављање монаху Силуану, речима ''Ум свој држи у аду и не очајавај'' постао је богословски слоган којим ће Софроније превазићи своју богоостављеност. Побеђивати своју гордост, молећи се за цео свет, а самога себе сместити у  ад без очајавања, постала је његова свакидашња пракса.

            Од тада па до каја живота, сећајући се свог оца Силуана и угледајући се на њега, монах Софроније ће се вежбати, поучавати и богословствовати о смиреноумљу као најаутентичнијем методу Православног богословља. Ако је философија, како рече Дерида, незамислива без приче о оцу и сину, онда је богословље кроз причу о овим благодатиним старцима најузвишенија философија, а Света Гора академија над академијама.

Аутор је предавач верске наставе у Четрнаестој београској гимназији

Преузето из: Православног мисионара