петак, 25. март 2016.

Упражњавање личних врлина


Унутарња молитва.

„Када се молиш, уђи у одају своју, затвори врата своја и помоли се Оцу своме, у тајности, и Отац твој који види тајно, наградиће те јавно." (Матеј, VI, 6).

Пост

пред Богом а не пред људима. „Када постиш , не показуј људима да постиш, већ Оцу, који је у тајности, и Отац твој који види тајно наградиће те јавно." (Матеј, VI, 16).

Чување душе.

Потребно је духовно бринути и о телу и о души, о сваком посебно. Душа се разликује од тела и потребна јој је друкчија храна, одећа и светлост. „Не живи човек само о хлебу, већ о свакој речи Божјој" (Лука IV, 4).

Чување јединства душе.

Јединство у души значи снагу и мир, док подељена душа значи слабост и пропадање. „Ако је дом подељен у себи, такав дом не може остати” (Матеј XII, 25) рекао је Господ. Он је такође рекао: „Нико не може служити два господара... Не може служити Богу и мамону" (Матеј VI, 24).

Контролисање срца и мисли.

Добре мисли су семе за добра дела. Бог види наше мисли. Знајући људске мисли Господ Исус је рекао: „Зашто помишљате зло у срцима својим" (Мат. IX, 4), „Јер из срца излазе зле мисли, прељубе" и свако зло (Мат. XV, 19). Потребно је стално вежбање у добрим мислима и жељама.

Контролисање језика.

„Заиста, вам кажем, за сваку узалудну реч коју кажу људи, одговараће у дан Суда" (Матеј, XII, 36).

Избегавање притворства.

„Чувајте се квасца фарисејскога. које је притворство” (Лука XII, 1). „Нема ништа тајно што се неће дознати" (Матеј, X, 26).

Потребно је бити као дете

у скромности, искрености и вери. „Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско" (Матеј XVIII, 3).

Издржљивост.

Издржати све тешкоће у испуњењу закона Христовог значи осигурати спасење душе. „Који претрпи до краја тај ће се спасти" (Матеј, X, 22).

Обуздање

од неумерености хране, пића и узнемирености. „Чувајте се да се срца ваша не преоптерете храном, бригама овога света" (Лука XXI, 34).

Тврдо веровање

без икакве сумње у Христову силу и милосрђе. „Не бојте се, само верујте". Верујте да „Богу ништа није немогуће"

Господ Исус је рекао: „Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује". Запамтите, да без чврсте вере у Христа, нада и љубав су без темеља.

Познавање

Светог Писма и силе Божје мора да расте сваког дана. То снажно помаже јачању наше вере у Христа. Господ је укорео садукеје због њиховог незнања, говорећи: „Не познајете ни Свето Писмо, ни силу Божју."

Усамљеност

је врло корисна ради самопосматрања, разматрања свог сопственог живота и разговора с Богом. Врло је пријатно за оног који зна да искористи усамљеност, док је она за површне досадна, Господ Исус је често одлазио у усамљена и пуста места, и „бејаше тамо сам".

Слобода од ствари.

Човеков се живот не састоји у обиљу ствари које поседује. Човекова душа више вреди пред Богом од читавог света. „Јер шта вреди човеку ако добије цео свет, а изгуби душу своју” (Лк. XII, 15; Мат. XVI, 26). Морамо бити обазриви да не изједначимо себе, своју личност, или своју душу с материјалним благом, већ да уздигнемо своје душе изнад свега у свету.

Стајање пред Богом.

Прави религиозни човек потпуно је свестан да стално стоји пред живим и свевидећим Господом. Стога се стиди греха и поносан је; делом које је праведно пред Богом. „А вама је и коса на глави сва избројана." (Мат. X, 30).

Пребивање у Христу.

„Онај који буде у Мени и Ја у њему, он ће родити многи род; јер без Мене не можете чинити ништа" (Јован XV, 5). Стога нека Христос уђе у твоје срце као у своју одају и нека управља из твог срца твојим мислима, жељама и делима.

Очекивање смрти и суда.

Човек који сваког дана гледа и слуша како умиру хиљаде људских бића, а не мисли на своју смрт није разуман. Човеку који није мислио на приближавање смрти, већ гомилао храну за далеку будућност Бог је рекао: „Безумниче, ову ноћ узећу душу твоју од тебе; а шта си припремио, чије ће бити?" (Лука XII, 20).

Благодарност

према Богу је велика врлина. Ако сте примили мало од Бога, а благодарили сте за то, Он ће то умножити, као што је умножио пет хлебова.

Прослављање Господа.

Не тражите славу од људи, већ славите Бога. Што више дадете више ћете примити. Реците, као што је рекла Пресвета Дјева: „Велича душа моја Господа и обрадова се дух мој Богу Спаситељу Моме". (Лука I, 46—47).


Свети Николај Охридски и Жички
Преузето из књиге: ''Вера Светих''

Нема коментара:

Постави коментар