Српски језик на Косову у великој кризи

Очување и неговање матерњег језика требало би да буде један од највећих националних интереса. Српски језик на Косову налази се у великој кризи, упозоравају лингвисти.

Новинар и песник Живојин Ракочевић каже да српски језик на Косову и Метохији у највећој могућој мери суочен са албанизацијом кроз институције и да тај процес траје до данашњег дана.

“Врхунац дискриминације у једном језику је оног тренутка када не примећујете да вам је неко покварио језик. Ви прихватате тај промењен језик, промену имена места, промену знакова поред пута, промену публикација, промену духа тога језика и прихватате дух неког новог језика. То је нешто што ми сви морамо и можемо зауставити уз наравно непрестани позив стручним и научним институцијама да нам помогну да спасавамо свој језик”, истиче Ракочевић.

Лингивста Анђелка Ћуп изјавила је да је Закон о употреби језика на Косову добар, али да се он не примењује довољно у пракси. И она се слаже са Ракочевићем да се српски језик веома слабо користи у косовским институцијама.

“Забрињавајуће је. Да кренемо само од председнице Косова, одакле никада ниједан допис нисмо добили на српском језику и чије занимање преведено на српски гласи „Ваше Величанство“, онда вам је све јасно. Да не говоримо о министарству унутрашњих послова где и сада на местима где се документа ваде ви не можете ни на једном шалтеру, ни на једним вратима да видите натпис на српском”, каже Анђелка Ћуп.
Повреник за језике Славиша Младеновић каже да има пуно правописних и граматичких грешака.

“Имамо проблема са коришћењем српског језика и званичних језика у институцијама. Посебно је проблем са српским језиком који се користи на неправилан начин. Има пуно грешака, граматичких и правописних тако да се то осликава на законодавство, свакодневни рад и услуге које се пружају грађанима”, истиче Младеновић.

Мештани централног Косова слажу се како се српски језик на Косову не поштује у довољној мери ни од стране самих Срба будући да у Грачаница има веома мало ћириличних табли и српских назива.

Од 2000. године у свету се сходно закључку УНЕСЦО-а обележава 21. фебруар као Дан матерњег језика.


 http://www.radiokim.net/vesti/drustvo/srpski-jezik-na-kosovu-u-velikoj-krizi.html