Као вешти акробата,
паду склон
падом научен,
падом ходам даље....
Жице постају све тање,
и као да их нема,
корак се мучи и пропада...
О, како лако пуцају нитикрхког живота.....
Ни руке их не могу задржати,
кад из сна, од хиљаду година
човек се буди
на крају....
Лара Дорин
Извор - Facebook
Нема коментара:
Постави коментар