Манастир Прохор Пчичњски: Изгорео Краљев конак

Пожар на крову комплекса манастира Свети Прохор Пчињски. Ватра најпре примећена на крову објекта који се реконструише. Вероватан узрок ватра која је ложена на градилишту

Краљев конак који се налази у оквиру комплекса манастира Свети Прохор Пчињски изгорео је у пожару који је у понедељак у преподневним сатима најпре примећен на крову објекта који је у фази реконструкције.


Без обзира на брзу интервенцију ватрогасних екипа из целог Пчињског округа и чињеницу да је борбу са пламеном више од три сата водило 30 ватрогасаца - штета је огромна. Страдала је комплетна кровна конструкција.

Пожар је избио на левом манастирском крилу у пределу крова. Ватрогасци су обавештени нешто после десет сати, али се ватра брзо ширила, тако да је изгорело крило објекта. Уништена су два спрата, површине око 400 квадрата. Монаштво није било у опасности, а црква у оквиру комплекса је сачувана - каже Дракча Стаменковић, начелник Сектора за ванредне ситуације.

Узрок пожара ће бити утврђен, мада се претпоставља да је у делу објекта ложена ватра.

Ведран Ташковић, командир ватрогасне бригаде, напомиње да је у гашењу пожара утрошено сто тона воде. Пет ватрогасаца је задобило лакше повреде током гашења пожара.

Владика врањски Пахомије каже да је штета велика и да ће стручне комисије тек утврђивати шта је страдало у историјском објекту чија се опсежна реконструкција радила од почетка прошле године. Радови су извођени средствима Министарства дијаспоре и вера, а реконструкцијом је обухваћен довршетак североисточног дела конака са уређењем спомен-собе ктитора краља Петра Првог Ослободиоца и народне трпезарије, обнова фасаде, замена крова и целокупне столарије.

Ранијих година конак је функционисао као хотел, али је годину дана затворен за посетиоце.
Иначе, прошле године обележено је 100 година од изградње Краљевог конака и 700 година градње манастирске цркве од стране краља Милутина Немањића.

ЦАРЕВА ЗАДУЖБИНА

Манастир Свети Прохор Пчињски је у шеснаестом веку подигао византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Светом Прохору, који му је прорекао да ће постати цар. Данас се сматра једном од највећих светиња на југу Србије и ради као културно-просветни центар овог краја.


Извор: Вечерње новост