Под окриљем мировних снага УН на Косову и Метохији уништено око 150 цркава и манастира

Положај српских светиња на Косову и Метохији у историјској прошлости био је незавидан и тежак. Међутим, најтежу судбину те светиње су поднијеле под косовским протекторатом почев од 1999. године и након самопроглашења тзв. Независне државе Косово, у фебруару 2008. године.

По сазнањима проф. др Марка Кнежевића, у том протекторату у периоду од 1999. до краја марта 2004. Године, под окриљем снага Уједињених нација, албански екстремисти уништили су, запалили, дигли у ваздух, оштетили или оскрнавили близу 150 српских сакралних објеката. Међу њима има и оних из 13. и 14. вијека, који су преживјели турско доба и све досадашње ратове.

- Судбина српских храмова на Косову и Метохији у прошлости зависила је од судбине и положаја српског народа, а ту судбину често су кројили страни завојевачи и окупатори, као што је и данас случај. У доба османлијске окупације многе српске цркве су претваране у џамије, или се грађевннски материјал од којег су биле сачињене користио за изградњу џамија и других објеката. Ипак, важнији манастири и цркве остали су сачувани у аутентичном стању, мада неки са оштећењима. У Балканском, Првом и Другом свјетском рату ове светиње биле су честа мета нападача и локалних шиптарских екстремиста. Завршетком Балканског и Првог свјетског рата већина хришћанских споменика била је затечена у рушевинама. Доласком мировних снага Уједињених нација иа Косово (КФОР и УНМИК), очекивало се да ће овдашње културно насљеђе Срба бити заштићено и сачувано, али се десило супротно. Тада, под окриљем ових снага, ступа на сцену невиђени вандализам шиптарских екстремиста и терориста. Они су до краја марта 2004. године запалили, дигли у ваздух, оштетили или оскрнавили 147 српских цркава и манастира – прецизира проф. Кнежевић.

Према подацима Меморандума Владе СР Југославије и анекса тог меморандума о спровођењу Резолуције СБ УН 1244/1/99 на Косову и Метохији, професор тврди да је у првој фази било запаљено, срушено или тешко оштећено 86 манастира, цркава и других споменика културе. До 20.2.2002. године тај број се повећао на 108, а од тада убрзо на 112. У таласу насиља 17. марта 2004. убијено је 19 особа, док се двије воде као нестале. Тада је опљачкано или уништено више од 10.000 икона и других сакралних предмета.

- Највећим дијелом уништени су споменици под посебном заштитом државе. У 70 одсто православних храмова уништене су средњовјековне фреске непроцјењиве вриједности. Срушени су и споменици великана српске књижевности и културе – Вука Караџића и Његоша у Приштини. Вуков споменик су закачили за трактор и вукли улицама Приштине, чиме су испољили свој примитивизам и мржњу према свему што је српско. На дивљачки начин уништени су и сломеници цару Душану у Призрену, Милошу Обилићу у Обилићу, цару Урошу у Урошевцу, кнезу Лазару у Гњилану и други. Међу уништеним споменицима налазе се бисери српске културне баштине са листе заштићених објеката посебне културне вредности. Само у периоду од 10. јуна до августа 2002, порушено је 107 вјерских објеката, од којих 52 регистрована, заштићена и категорисана споменика културе, и 55 вјерских грађевина које нису регисгроване. У ескалацији терора над Србима, од 17. до 20. марта 2004. године шиптарски вандали уништили су још 35 цркава и манастира. Српска културна добра у тзв. држави Косово данас имају екстериторијални статус и Републички завод за заштиту споменика културе из Београда није у стању да их заштити. Тако се остварила визија књижевника Добрице Ћосића о новим српским хиландарима, с тим што је онај у Грчкој у православној, а ови на Косову и Метохији у исламској земљи, подсјећа Кнежевић.

Истиче да су уништавање културних добара често изводили професионално војно обучени инжењерци и пиротехничари и то у присуству скоро 40 хиљада припадника снага НАТО, цивилне мисије УН, многобројних хуманитарних и невладнних организација, а такође и стотине новинара. Тај варваризам, каже Кнежевић, прикривају и заташкавају њихови саучесници и свједоци. Послије погрома један број екстремиста је ухапшен, а 143 особе су осуђене на новчане и затворске казне, али главни актери из политичких структура и редова бивше ОВК нијесу санкционисани. Напомиње да је у том насиљу повријеђено више припадника мировних снага, а у НАТО бомбардовању и ескалацији насиља шиптарских екстремиста разорена су многа гробља, а споменици у њима порушени.

- Најновије рушење гробаља услиједило је у фебруару 2013. као одмазда за уклањање споменика терористима ОВК у Бујановцу. Епархија рашко-призренска, једини чувар српских светиња на Кососву и Метохији, представила је свјетској јавности илустровану монографију на енглеском и руском језику у којој је приказано 107 дивљачки порушених храмова у периоду јун 1999 – мај 2001. Рушења неких објеката вршена су наочиглед велике масе Шиптара, па чак и припадника КФОР-а и УНМИК-а. Пред публиком и ТВ камерама поједини екстремисти ломили су крстове на куполама српских светиња, а након бестијалног чина вршено је шенлучење, При паљењу манастира Девич, гробница светог Јоаникија Девичког је била отворена и оскрнављена. Вандали су у гробници наложили ватру. Приликом рушења храма Светих Архангела из 14. вијека, код Урошевца, исјечено је и спаљено стабло црног бора које је засадио цар Душан 1336. године. У таласу тродневног мартовског насиља 2004. године све цркве и објекти СПЦ у Призрену су били уништени, опљачкани или оштећени. Њемачки војници у саставу КФОР-а све су то нијемо посматрали, јер су у питању светиње, на Западу медијски сатанизованих Срба, подвлачи Кнежевић.

Неке мјере за обнову порушених светиња и других грађевина, каже Кнежевић, почеле су се предузимати тек од почетка 2005. године, када је потписан меморандум о обнови порушених споменика и вјерских објеката, која је предвиђена у двије фазе.

- У првој фази требало је спровести хитне, интервентне мјере заштите, уз претходно расписан тендер и урађену потребну техничку и другу документацију. Том фазом је обухваћено 11 најприоритетнијих цркава, а друга обухвата 19 храмова, споменика културе и локалитета. Ова фаза је реализована у периоду 2006-2008. године. Поред подизања неких нових објеката, на рушевинама претходних, и санирања оштећења на неким храмовима, нешто је рађено и на рестаурацији и конзервацији оштећених и уништених фресака. Међународни тужиоци и судије процесуирали су само седам случајева уништавања цркава у мартовском погрому и 11 особа осудили на казне од 21 мјесеца до 16 година, а једну ослободили оптужбе. Терор шиптарских екстремиста формално су осудили Савјет безбједности УН, европски званичници и Парламентарна скупштина Савјета Европе, закључује проф. Кнежевић.

Небојша Вукановић

Извор: Дан

Извор: Митрополија Црногорско-Приморска