11111111111111

Претражи овај блог

понедељак, 23. децембар 2013.

Неколико поука Светог Николаја Охридског и Жичког

ОТИМАЊЕ

             - Ко другима даје, Бог њему стално додаје а ко другима отима Бог њему стално одузима.

ВРЕДНОСТИ

            - Кад неко одбаци Бога као главну вредност, онда му природа постаје главна вредност. Кад неко одбаци природу као главну вредност, онда му култура постаје главна вредност.

            Кад неко одбаци културу као главну вредност, онда му поједине групе људи или предмета или поједини људи и поједине ствари постају главна вредност у овом пролазном животу.

ВЛАДАЊЕ СОБОМ

            Људи који не могу владати својим срцем још мање могу владати својим језиком. Људи који не могу учествовати у туђем болу још мање могу учествовати у туђој радости.

САМОУБИСТВО

            Смрт није крај. Самоубиство није скраћење муке него продужење. Пчела која побегне из једне кошнице у другу, постаје непожељна на две стране: непожељна у кошници из које је одбегла и непожељна у кошници у коју је побегла.

            Самоубиство је покушај бекства из овог царства живота. Но бегунца ни једно царство не прима радо. Убиство је индиректан атентат на живот а самоубиство је директан атентат на живот. Убиство је израз делимочног презрења живота а самоубиство је израз крањег и потпуног презрења живота.

            Убиство је атак на човека као човека а самоубиство је атак на живот као живот.
             
            Човече, ма колико имао проблема животних самоубиством не можеш решити ни један од њих! Вера у Бога брише очајање из твоје душе и растерује црне мисли које се повремено надносе над твојим бићем. Да ли си икад видео разочараног мрава или разочарану пчелу?

НЕ СВЕТИ СЕ

            Погледа Бог са небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске и рече: не свети се. Коме да се светим, Господе? Поворци стада која иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима који га са самртниче постеље руже?

            Коме да се светим? Снегу што копни и трави што се суши? Свети ли се гробар онима што се споштају у гроб? Коме да се светим? Нзналицама што мисле да могу још неком у свету нанети зло осим себи. Свети ли се учитељ неписменој деци, што не знају читати?

            Сви они шт су се светили гомилали су отров у себе и отровом избрисали себе из књиге живих. Велики је човек које се никоме не свети. Освети нема краја и потомци настављају освету своји отаца и одлазе из овог живота остављајући је недовршену.

            Ко зна за Бога и његов промисао тај се никоме не свети. Он увек има на памети доказану истину: Отац једе кисело грожђе а тек унуцима утрну зуби.

БОГАТСВО

            Шта ће ми широка имања на овој земљи кад ће један гроб бити довољан моме телу? Шта ће ми сва богатства овога света кад се душа моја не може наситити њима.

            Ако скупим на гомилу све драгоцености и сва богатства овог света опет морам умрети. Зашто онда да мучим душу своју узалудним пословањем?

СЛАСТ

           Кад би ти пунудили златну чашу са најбољим пићем на свету и рекли: пиј, али знај да је на дну чаше шкорипија – да ли би пио? У свакој чаши сласти земаљске налази се на дну шкорпија.

            А шта се догађа кад најслађе сласти постану одвратне и почну те гушити својим смрадом?

ПРАВДА

            Гледајући неправду неправедника ми се често питамо: зашто га Бог не удари громом и не спасе нас од његове неправде? Но при томе обично заборављамо упитати се:

            Прво: зашто мајка одмах не убије своје дете, када га затекне у злу делу?

            У сваком човеку налази се уложен Божји животни капитал. Ниједан домаћин не сече воћњак зато што му није родио једне године, него чека с надом другу и трећу годину.

            Неправда једног човека, то је једна неродна година и Бог споверењем  ћути и чека.

            Понекад чека узалуд: Јуда остаје Јуда. Но често чека и дочека да неплодан воћњак донесе обилан плод и да Савле постане Павле.

МРЖЊА

            Ко мрзи цео свет тај не може волети ни себе. И баца самоме себи дневна уживања као што се баца комад псу.

ОД БОГА СЕ НЕ ПОБЕЖЕ

            Ако бежиш од Бога, Он те неће јурити али ће те чекати. Којим год путем идеш, срећеш Бога. Но ако не будеш познао Бога при сусрету твоје путовање пратиће чамотиња, као путовање по гробљу.

            Узалуд бежиш од Бога, не можеш се сакрити. Он те неће гонити али ће те чекати само на месту где си Га оставио: Он ће те чекати на свим линијама и угловима овог света.

            Лакше ћеш протрчати испод месеца него мимо Бога. заиста, лакше ћеш побећи од ваздуха него од Бога.

Свети Николај Велимировић – Православни Пут бр: октобар-децембар 2003 год.

1 коментар:

  1. ..."Вера у Бога брише очајање из твоје душе и растерује црне мисли које се повремено надносе над твојим бићем."
    Прекрасна поука...
    Заблагодаримо Богу, на дару тако мудре и свете главе - Владику Жичког Николаја...
    ¸¸.◦*◦.¸¸.◦*◦.¸¸.◦† ✿ ♥ ♥ ♥ ✿ †◦.¸¸.◦*◦.¸¸.◦*◦.¸¸

    ОдговориИзбриши