Освештање Саборног храма Христовог васкрсења је круна прославе годишњице Миланског едикта, каже српски патријарх Иринеј
Од нашег сталног дописника
Подгорица – Највећа православна богомоља у Црној Гори, Саборни храм Христовог васкрсења освештан је јуче у Подгорици светом архијерејском литургијом коју је водио васељенски патријарх Вартоломеј. Овом приликом у подгорички храм стигла је рука Светог Јована Крститеља и честица Часног крста Господњег које се чувају у Цетињском манастиру.
Освештању су присуствовали поглавари православних цркава, међу којима српски патријарх Иринеј, јерусалимски патријарх Теофил и патријарх московски и све Русије Кирил, а свету службу су служили и архиепископи кипарски Хризостом, атински Јероним, албански Анастасије и мјестобљуститељ митрополитског трона Чешких земаља и Словачке архиепископ оломуцко-брњенски Симеон, те митрополит варшавски и све Пољске Сава.
Руски патријарх Кирил у обраћању верницима је казао да је храм Христовог васкрсења споменик прошлих као и садашњих генерација које су сачувале веру и симбол помоћи која долази са неба.
„Онај храм није само споменик вере већ и изазова овог времена. А његов најлепши украс није иконопис већ људи који се моле”, рекао је он. „Ваш народ се сачувао јер је умео да сачува веру православну. Кад су у прошлости завојевачи угрожавали опстанак Црне Горе, Црногорци су себе спасли исповедањем православне вере.”
Он је упозорио да се у глобализацији бришу границе и растојања и да је зато неопходно сачувати културу, духовност и национални идентитет. Патријарх Кирил је захвалио митрополиту црногорско-приморском Амфилохију, наводећи да он својим радом не служи само Српској православној цркви већ читавом православљу.
Васељенски патријарх Вартоломеј је рекао да „освећење овог храма није церемонија, већ призивање Светог духа” те да ће убудуће „Дух свети освећивати верне и сабирати вернике на заједничке молитве”. Освећење храма је позив на јединство, рекао је он, наводећи да „нико нема власт да ствара нове православне цркве на овом простору, односно другу или трећу цркву”.
„Црква није удружење и суд не одређује њено постојање и статус, већ је Христос основао и њом само могу да управљају његови апостоли и њихови наследници, а не било ко који око себе окупи своје присталице и ту организацију назове црквом”, поручио је Вартоломеј и додао да треба поштовати канонску процедуру, и да је неприхватљиво да „нека локална црква себе проглашава за аутокефалну”. „Као што једна глава не може припадати двама телима, тако ни Христос није глава двеју истоверних цркава на овом месту. Зато црква не постаје вољом неких људи, она није удружење или световно јединство неких личности које своје постојање добија онда када јој неки суд одобри статут.”
Патријарх Вартоломеј је рекао да је освештење храма Христовог васкрсења симбол васкрсења православне цркве у Црној Гори, која је након Другог светског рата истрпела многобројна искушења. Он је оценио да је православље и данас прогоњено, и да се оно никад није наметало.
„Православље никада није било кога прогонило због његових верских убеђења. Оно је и данас прогоњено у многим земљама, али не узвраћа на задате ране”, поручио је васељенски патријарх.
Српски патријарх Иринеј казао је да је освештање Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици круна прославе годишњице Миланског едикта.
„Нека овај храм васкрсне свако добро и истину, и да нас води путем мира и слоге. За те ствари молиће се овај храм, али и сви они који буду улазили у њега”, рекао је Иринеј и захвалио свима који су помогли у његовој изградњи.
Сви патријарси су након свечане литургије испред храма пустили голубове мира и засадили маслине.
Свечаности освештења храма присуствовали су црногорски председник Филип Вујановић, потпредседник Владе Црне Горе и министар спољних послова Игор Лукшић, председник Републике Српске Милорад Додик и представници других хришћанских цркава и верских заједница. Освештењу су присуствовали и представници свих црногорских опозиционих странака, као и неколико хиљада верника и грађана Црне Горе и региона.
Црногорски премијер Мило Ђукановић и председник Скупштине Ранко Кривокапић нису присуствовали освештању храма, али је Ђукановић примио руског патријарха Кирила одмах по његовом доласку у Подгорицу.
„Саборни храм место је помирења и братског праштања, а то је посебно важно за Црну Гору која је оптерећена многобројним деобама”, рекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије, прексиноћ на академији поводом освештавања храма у оквиру обележавања 1700. годишњице Миланског едикта.
Он је казао да храм, чија је изградња почела пре две деценије и у који је до сада уложено око шест милиона евра, представља позив на праштање и помирење у Црној Гори.
„Саборни храм Христовог васкрсења буди наду у непобедивост добра, победе љубави над мржњом, светлости над тамом”, навео је Амфилохије. „Саборни храм позива на слободу вере, коју је цар Константин уредио Миланским едиктом.”
Председник Црне Горе Филип Вујановић рекао је да је Милански едикт велика и вечна порука коју заувек треба следити.
„Суштина Миланског едикта је да је вера велика само ако је заједничка, ако коегзистира и ако гарантује мир”, поручио је Вујановић. „У овај свети храм ће улазити сви они који желе да промовишу мир, слогу и који сматрају да су сви људи једнаки без обзира на то како се зову, којој вери и нацији припадају.”
Саборни храм је архитектонско дело др Предрага Ристића. Површине је 1.270 квадрата, висине 41,5 метара, има седам крстова на куполама, дар српских племена Црне Горе, као и 17 звона, од којих је једно тешко 11 тона и највеће је на Балкану. Звона су ливена у Русији, полијелеј (лустер) у Украјини, расвета је стигла из Кијева, а фреска „Силазак Светог духа на апостоле и све земаљске народе” рађена је у Белорусији.
За иконостас је велики прилог дао грчки епископ, а за сребрна врата која су са унутрашње стране дрвена, ручни дуборез радили су мајстори из Румуније. Предњу страну храма краси мозаик површине 59,9 квадрата који су урадили професор Лазић и студенти Ликовне академије из Београда, по пројекту истакнутог уметника Косте Брадића, из Београда. Монтирано је и 14 врата која су стигла из Пожаревца.
Подгорица – Највећа православна богомоља у Црној Гори, Саборни храм Христовог васкрсења освештан је јуче у Подгорици светом архијерејском литургијом коју је водио васељенски патријарх Вартоломеј. Овом приликом у подгорички храм стигла је рука Светог Јована Крститеља и честица Часног крста Господњег које се чувају у Цетињском манастиру.
Освештању су присуствовали поглавари православних цркава, међу којима српски патријарх Иринеј, јерусалимски патријарх Теофил и патријарх московски и све Русије Кирил, а свету службу су служили и архиепископи кипарски Хризостом, атински Јероним, албански Анастасије и мјестобљуститељ митрополитског трона Чешких земаља и Словачке архиепископ оломуцко-брњенски Симеон, те митрополит варшавски и све Пољске Сава.
Руски патријарх Кирил у обраћању верницима је казао да је храм Христовог васкрсења споменик прошлих као и садашњих генерација које су сачувале веру и симбол помоћи која долази са неба.
„Онај храм није само споменик вере већ и изазова овог времена. А његов најлепши украс није иконопис већ људи који се моле”, рекао је он. „Ваш народ се сачувао јер је умео да сачува веру православну. Кад су у прошлости завојевачи угрожавали опстанак Црне Горе, Црногорци су себе спасли исповедањем православне вере.”
Он је упозорио да се у глобализацији бришу границе и растојања и да је зато неопходно сачувати културу, духовност и национални идентитет. Патријарх Кирил је захвалио митрополиту црногорско-приморском Амфилохију, наводећи да он својим радом не служи само Српској православној цркви већ читавом православљу.
Васељенски патријарх Вартоломеј је рекао да „освећење овог храма није церемонија, већ призивање Светог духа” те да ће убудуће „Дух свети освећивати верне и сабирати вернике на заједничке молитве”. Освећење храма је позив на јединство, рекао је он, наводећи да „нико нема власт да ствара нове православне цркве на овом простору, односно другу или трећу цркву”.
„Црква није удружење и суд не одређује њено постојање и статус, већ је Христос основао и њом само могу да управљају његови апостоли и њихови наследници, а не било ко који око себе окупи своје присталице и ту организацију назове црквом”, поручио је Вартоломеј и додао да треба поштовати канонску процедуру, и да је неприхватљиво да „нека локална црква себе проглашава за аутокефалну”. „Као што једна глава не може припадати двама телима, тако ни Христос није глава двеју истоверних цркава на овом месту. Зато црква не постаје вољом неких људи, она није удружење или световно јединство неких личности које своје постојање добија онда када јој неки суд одобри статут.”
Патријарх Вартоломеј је рекао да је освештење храма Христовог васкрсења симбол васкрсења православне цркве у Црној Гори, која је након Другог светског рата истрпела многобројна искушења. Он је оценио да је православље и данас прогоњено, и да се оно никад није наметало.
„Православље никада није било кога прогонило због његових верских убеђења. Оно је и данас прогоњено у многим земљама, али не узвраћа на задате ране”, поручио је васељенски патријарх.
Српски патријарх Иринеј казао је да је освештање Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици круна прославе годишњице Миланског едикта.
„Нека овај храм васкрсне свако добро и истину, и да нас води путем мира и слоге. За те ствари молиће се овај храм, али и сви они који буду улазили у њега”, рекао је Иринеј и захвалио свима који су помогли у његовој изградњи.
Сви патријарси су након свечане литургије испред храма пустили голубове мира и засадили маслине.
Свечаности освештења храма присуствовали су црногорски председник Филип Вујановић, потпредседник Владе Црне Горе и министар спољних послова Игор Лукшић, председник Републике Српске Милорад Додик и представници других хришћанских цркава и верских заједница. Освештењу су присуствовали и представници свих црногорских опозиционих странака, као и неколико хиљада верника и грађана Црне Горе и региона.
Црногорски премијер Мило Ђукановић и председник Скупштине Ранко Кривокапић нису присуствовали освештању храма, али је Ђукановић примио руског патријарха Кирила одмах по његовом доласку у Подгорицу.
„Саборни храм место је помирења и братског праштања, а то је посебно важно за Црну Гору која је оптерећена многобројним деобама”, рекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије, прексиноћ на академији поводом освештавања храма у оквиру обележавања 1700. годишњице Миланског едикта.
Он је казао да храм, чија је изградња почела пре две деценије и у који је до сада уложено око шест милиона евра, представља позив на праштање и помирење у Црној Гори.
„Саборни храм Христовог васкрсења буди наду у непобедивост добра, победе љубави над мржњом, светлости над тамом”, навео је Амфилохије. „Саборни храм позива на слободу вере, коју је цар Константин уредио Миланским едиктом.”
Председник Црне Горе Филип Вујановић рекао је да је Милански едикт велика и вечна порука коју заувек треба следити.
„Суштина Миланског едикта је да је вера велика само ако је заједничка, ако коегзистира и ако гарантује мир”, поручио је Вујановић. „У овај свети храм ће улазити сви они који желе да промовишу мир, слогу и који сматрају да су сви људи једнаки без обзира на то како се зову, којој вери и нацији припадају.”
Саборни храм је архитектонско дело др Предрага Ристића. Површине је 1.270 квадрата, висине 41,5 метара, има седам крстова на куполама, дар српских племена Црне Горе, као и 17 звона, од којих је једно тешко 11 тона и највеће је на Балкану. Звона су ливена у Русији, полијелеј (лустер) у Украјини, расвета је стигла из Кијева, а фреска „Силазак Светог духа на апостоле и све земаљске народе” рађена је у Белорусији.
За иконостас је велики прилог дао грчки епископ, а за сребрна врата која су са унутрашње стране дрвена, ручни дуборез радили су мајстори из Румуније. Предњу страну храма краси мозаик површине 59,9 квадрата који су урадили професор Лазић и студенти Ликовне академије из Београда, по пројекту истакнутог уметника Косте Брадића, из Београда. Монтирано је и 14 врата која су стигла из Пожаревца.
Нема коментара:
Постави коментар