Душо моја, устани, зашто спаваш...

Зашто спаваш, душо, устани,
Ил си и самој себи претешка?
Дај, отвори псалам Давидов,
Покај се пред Судијом.
„Боже мој, Боже мој, помилуј мја
По велицеј својеј милости,
И по множеству шчедрот очисти
Моје безаконије."

Сетих се живота минулог --
Нерођенима позавидех.
Одлазите, воде немирне,
Душо, склањај се од злих.
Подај души мојој, Господе,
Давидово покајаније,
По молитвама Богородице,
По молитвама светих свих.

Отварам сад књигу прастару,
Огрћем на плећа мантију,
Теку речи кајне-покајне,
Молим се пред иконом.
„У безакоњу зачет сам,
У гресима ме мати родила,
Окрепи ме да се очистим,
Бићу бељи него снег!"

Голема си, туго Давида,
Ал и утеха је голема.
Покаја се ти пред Господом
И Господ ти опрости.
„Срце чисто саздај у мени,
Боже мојего спасенија,
Од греха мојих лице одврати
Не одврати од мене".