Историјским лажима до југа Србије

Протеклих дана албански лидери из Бујановца, Прешева и Медвеђе боравили у Швајцарској, односно САД где су заговрали пројекат припајања општина централне Србије са већинским албанским становништвом отцепљеном Косову. За то се не призива само критеријум бројчане надмоћности Албанаца у рубним општинама према КиМ, већ се позивају и на ближу историју, тврдећи да би то одговарало границама које је Космет имало до 1956. године.

У томе предњачи посланик Демократског савеза Косова у приштинском парламенту Лутфи Хазири који је од Албанско-америчког националног савета затражио да усвоји нацрт Резолуције о источном Косову, како он назива општине на југу централне Србије. Суштина те резолуције јесте да општине Прешево и Бујановац у целини и рурални део општине Медвеђа треба да припадну Косову, док би општина Лепосавић требало да припадне Србији, изузимајући села у тој општини која су насељена Албанцима.

Историчар Миомир Гаталовић, међутим, каже да Бујановац, Прешево и Медвеђа никада нису припадале Косову и Метохији, ни када је имала статус аутономне области, ни када је добила статус покрајине.
 
Све до 1960. Косово и Метохија је имала статус аутономне области која се састојала од пет срезова, приштинског, призренског, ђаковачког, пећког и косовскомитровачког.
- Власт је одлучила да их укине и направи 28 општина и тада је дошло до заокурживања одређених рубних општина на северу према Копаонику као што су Лепосавић и Лешак. Оне су проширене на рачун тадашње централне Србије. Али то је урађено из практичних разлога, зато што је народ, углавном Срби, који су ту живели, због посла гравитирао ка Косовској Митровици - објашњава Гаталовић.
 

Стратешки важна област Поједини аналитичари процењују да се Београд из стратешких разлога никада не сме одрећи три општине на југу централне Србије. Кроз територију општине Прешево пролази Коридор 10, стратешки важан ауто пут и у случају да се Прешево припоји отцепљеној покрајини то би драстично сузило излаз Србије према Македонији. На неки начин то је потврдио и Вук Јеремић када је пре две године у својству шефа српске дипломатије одговарао на питања енглеским студентима. Он је рекао да би признање независности Косова било опасан преседан, између осталог и због оних који југ централне Србије називају "источним Косовом".

 
Ове општине су потврђене и Уставом из 1963. године када је и Аутономна косовско-метохијска област добила статус покрајине.

- Многи Срби сматрају да је то лоше урађено јер је на тај начин део Копаоника припојен Косову и Метохији - додаје Гаталовић.

Постоји и једна историјски непотврђена прича која каже да је на проширивању косовскометохијских општина на рачун централне Србије инсистирао Петар Стамболић, комунистички функционер из тог времена. Као делегат са тих подручја он је, наводно, веровао да ће тако за себе добити већи број гласова тамошњих Срба.


Извор: Вести онлине