Око 400.000 активиста држећи се за руке формирало 400 километара дуг ланац од Пиринеја на северу до Валенсије на југу
Каталонски пут у независност добио је јаку медијску промоцију када
је, поводом националног празника, око 400.000 активиста држећи се за
руке ланцем дуж обале јуче повезало простор од Пиринеја на северу до
Валенсије на југу.
Линију дугу 400 километара, која вијуга кроз 86 градова и места у североисточној шпанској провинцији, каталонска власт је осмислила по угледу на слични протестни игроказ Естоније, Летоније и Литваније, које су 1989. захтевале отцепљење и независност од СССР-а.
Локалне власти желе да „мирним притиском” убеде Мадрид да се не противи намери Барселоне да распише референдум на коме би се становници Каталоније изјаснили да ли желе да ова аутономија постане независна држава.
По Уставу Шпаније, изјашњавање о питањима која се тичу целе државе може да се организује само на територији целе земље, никако у појединим регионима.
Каталонци се, међутим, позивају на пример Велике Британије, где се политички врх у Лондону сложио да Шкотланђани изађу на референдум о независности или останку унутар Уједињеног Краљевства.
Истовремено, лобирање за „каталонски пут у независност” врши се и преко најјачих страних медија. Артур Мас, председник каталонске аутономије, објавио је чланак у „Њујорк тајмсу” у коме објашњава да је Каталонија гласајући за партије које подржавају независност стекла право да се о томе изјасни на референдуму, али да „Шпанија одбија да уважи основна грађанска права”.
Његов саветник у председништву Франсеск Хомс дан уочи празника огласио се коментаром у британском „Гардијану”. Он, између осталог, тврди да је шпански премијер не показује никакву вољу за дијалогом, како би се питање независности Каталоније остварило мирним путем.
Обојица функционера из Барселоне очекују да људски ланац остави „огроман утисак на међународну заједницу”. Поручују Мадриду да питање референдума није „правна, већ политичка ствар“.
У позадини овог догађаја, одржани су тајни сусрети између премијера Маријана Рахоја и Маса, што је процурило у шпанске медије.
Притиснут корупционашким скандалима и тешком економском кризом, Рахој покушава да разговор о референдуму одложи за неколико година, док се Масу жури да ухвати прави тренутак и да задовољи јастребове унутар сопствене коалиције. Барселона хоће референдум у току 2014. године.
Према последњим истраживањима које је на свом веб-сајту објавио мадридски „Паис” јуче по подне, 52 одсто становника Каталоније је за независну државу, седам од десет сматра да мора да им се пружи право да се о томе изјасне, док би се само 24 одсто изјаснило против.
Мадрид страхује да би, уколико Каталонија оствари своје намере, путем независности могло да крене још неколико аутономних регија и да би се Шпанија врло брзо распала на више делова.
Ни Европска унија ни САД за сада се нису јавно изјасниле о томе шта мисле о захтеву Каталоније. У случају самопрокламоване независности, Каталонија не би могла да задржи чланство у ЕУ, већ би, како то објашњавају правни стручњаци, морала да прође дуготрајан процес придруживања, онакав какав је прописан за друге земље које нису чланице. Власти у Барселони међутим тврде да то није тачно тумачење и да Каталонија постаје аутоматски још једна чланица ЕУ.
Брисел околиша да јасно одговори на ово питање.
Линију дугу 400 километара, која вијуга кроз 86 градова и места у североисточној шпанској провинцији, каталонска власт је осмислила по угледу на слични протестни игроказ Естоније, Летоније и Литваније, које су 1989. захтевале отцепљење и независност од СССР-а.
Локалне власти желе да „мирним притиском” убеде Мадрид да се не противи намери Барселоне да распише референдум на коме би се становници Каталоније изјаснили да ли желе да ова аутономија постане независна држава.
По Уставу Шпаније, изјашњавање о питањима која се тичу целе државе може да се организује само на територији целе земље, никако у појединим регионима.
Каталонци се, међутим, позивају на пример Велике Британије, где се политички врх у Лондону сложио да Шкотланђани изађу на референдум о независности или останку унутар Уједињеног Краљевства.
Истовремено, лобирање за „каталонски пут у независност” врши се и преко најјачих страних медија. Артур Мас, председник каталонске аутономије, објавио је чланак у „Њујорк тајмсу” у коме објашњава да је Каталонија гласајући за партије које подржавају независност стекла право да се о томе изјасни на референдуму, али да „Шпанија одбија да уважи основна грађанска права”.
Његов саветник у председништву Франсеск Хомс дан уочи празника огласио се коментаром у британском „Гардијану”. Он, између осталог, тврди да је шпански премијер не показује никакву вољу за дијалогом, како би се питање независности Каталоније остварило мирним путем.
Обојица функционера из Барселоне очекују да људски ланац остави „огроман утисак на међународну заједницу”. Поручују Мадриду да питање референдума није „правна, већ политичка ствар“.
У позадини овог догађаја, одржани су тајни сусрети између премијера Маријана Рахоја и Маса, што је процурило у шпанске медије.
Притиснут корупционашким скандалима и тешком економском кризом, Рахој покушава да разговор о референдуму одложи за неколико година, док се Масу жури да ухвати прави тренутак и да задовољи јастребове унутар сопствене коалиције. Барселона хоће референдум у току 2014. године.
Према последњим истраживањима које је на свом веб-сајту објавио мадридски „Паис” јуче по подне, 52 одсто становника Каталоније је за независну државу, седам од десет сматра да мора да им се пружи право да се о томе изјасне, док би се само 24 одсто изјаснило против.
Мадрид страхује да би, уколико Каталонија оствари своје намере, путем независности могло да крене још неколико аутономних регија и да би се Шпанија врло брзо распала на више делова.
Ни Европска унија ни САД за сада се нису јавно изјасниле о томе шта мисле о захтеву Каталоније. У случају самопрокламоване независности, Каталонија не би могла да задржи чланство у ЕУ, већ би, како то објашњавају правни стручњаци, морала да прође дуготрајан процес придруживања, онакав какав је прописан за друге земље које нису чланице. Власти у Барселони међутим тврде да то није тачно тумачење и да Каталонија постаје аутоматски још једна чланица ЕУ.
Брисел околиша да јасно одговори на ово питање.
Нема коментара:
Постави коментар