ЈЕРОМОНАХ РОМАН МАТЈУШИН

Земља ће се од светлости окренути у таму,
И на смену северном ветру долази јужни.
Ништа са собом нећу понети,
И зато ми ништа није потребно.
Што је некад било, биће поново,
Шта је било створено – биће учињено.
Данас је смех, весеља пуна кућа,А сутра ће заплакати онај ко се весели.
У мора ће из река потећи бујице вода,
Да би се кроз облаке вратиле у реке.
Долази нараштај, и поново долази нараштај.
И само Ти владаш у векове.
Сунце излази и поново ће заћи,
Да би поново засјало над тамом,
Не бојим се да било шта изгубим,
Само Ти, Цару над царевима, буди са мном.
Све под небом има свој ред,
Свој час и време сваке ствари.
Благо ономе ко схвати ову истину,
Али су најблаженији они који су стекли Вечност.
Људско сећање је као пролећна вода,
Она ће умрети, као град под опсадом.
Благо ономе ко никога није осуђивао
Али је најблаженији осуђен за Истину.
Нема краја безумљу под сунцем.
И свет је против Бога подигао горду реч.
Устала је твар против свог Творца,
Ни то на земљи, такође, није ново.
 Нема краја нечастивости оних који живе на земљи.
И људи су се уморили од тога да живе и умиру.
О, семену прељубочинаца и блудница,
Кад бисте знали против Кога сте устали!
Не узносите се, Судија ће узвратити,
И то ће бити несрећа над несрећама.
Свете су твоје речи, Проповедниче,
„Све што је Бога је таштина над таштинама!“
Али, верујем да ће Истина Сама
Заувек однети победу над земљом.
И биће светлост, и обрукаће се тама,
И биће сакрушен свако ко чини зло!

превод: Марина Тодић