Отвореним писмом у „Њујорк тајмсу” руски лидер „америчком народу и политичким лидерима” одржао „час” о међународном праву
Од нашег сталног дописника
Вашингтон – Док је састанком шефова дипломатија Џона Керија и Сергеја Лаврова у Женеви америчко-руско договарање о расплету сиријске кризе јуче прешло на конкретан колосек – траже се политичке форме и технички модалитети хемијског разоружавања Башара ел Асада – Москва је наставила своју офанзиву у којој се председник Владимир Путин представља као глобални мировњак и разуман државник.
Најновији потез је текст руског председника на коментаторским страницама „Њујорк тајмса”, који је нека врста отвореног писма америчком народу и политичким лидерима због, како објашњава аутор, „недовољне комуникације између наших друштава”.
Појачавајући утисак да је он тај који је Барака Обаму избавио из политичке невоље, спречио да доживи политички пораз у Сенату и предузме у Америци непопуларну војну интервенцију у Сирији, руски председник је свом америчком колеги одржао и лекцију о међународном праву, улози и значају Уједињених нација и, рекло би се, наругао се „америчкој изузетности”.
Подсећајући на руско-америчко ривалство током хладног рата, али и на савезништво у Другом светском рату, Путин је поручио да би, у случајну да утицајне земље предузму војну акцију без овлашћења Савета безбедности, Уједињене нације могле да доживе судбину Лиге народа. По њему, оно што се догађа у Сирији „није битка за демократију, већ оружани сукоб између власти и опозиције у једној мултиверској земљи”.
„Мало је заговорника демократије у Сирији, али више него довољно бораца Ал Каиде и
екстремиста свих боја”, пише Путин.
„Ми не штитимо сиријску владу, него међународно право”, констатује даље, а затим образлаже:
„Потребно нам је да користимо Савет безбедности УН и верујем да је очување закона и реда у данашњем комплексном и турбулентном свету један од неколико начина да међународни односи не склизну у хаос. Закон је закон и ми морамо да га следимо, без обзира на то да ли нам се допада или не. А по садашњем међународном праву, сила је дозвољена само у самоодбрани или одлуком Савета безбедности. Све друго је по Повељи Уједињених нација неприхватљиво и представљало би чин агресије.”
Путин затим износи да „нико не сумња” да је у Сирији употребљен бојни отров, али да све упућује да то није дело сиријске армије, већ опозиционих снага, како би испровоцирале интервенцију својих „моћних страних покровитеља”, који би се тиме ставили на страну фундаменталиста.
„Извештаји да милитанти припремају нови напад, овога пута против Израела, не могу да буду игнорисани”, написао је руски председник.
Он затим поставља питање да ли су учестале интервенције у унутрашње сукобе у страним земљама заиста у дугорочном интересу САД јер, како констатује, „милиони широм света на Америку све мање гледају као на узор демократије, а све више као на грубу силу која коалиције окупља са слоганом ’или сте с нама или против нас’”.
Да се сила показала неделотворном и бесмисленом, затим доказује на примерима Авганистана, Ирака и Либије, да би на крају поентирао коментаришући овонедељно Обамино обраћање нацији у коме је изнео аргументе за интервенцију у Сирији.
„Моји радни и лични односи са председником Обамом су обележени растућим поверењем и ја то ценим. Пажљиво сам проучио његово обраћање нацији од уторка и не бих се сложио са оним што је рекао о америчкој изузетности, констатујући да то ’Америку чини другачијом’.
Изузетно је опасно охрабривати људе да себе виде изузетним, без обзира на мотиве”, написао је Путин. „Постоје велике и мале земље, богате и сиромашне, оне са дугом демократском традицијом и оне које још траже свој пут ка демократији. Њихове политике се такође разликују. Ми смо сви различити, али кад тражимо божји благослов, не треба да заборавимо да нас је Бог све створио једнаким.”
Рекло би се да је руски лидер сто одсто искористио пружену му шансу, али и да је званични Вашингтон саучесник у његовој новој улози на светској сцени. Обамин портпарол Џеј Керни тако је у среду, говорећи о изгледима за успех најновије иницијативе за Сирију, рекао да је руски улог у томе њен „престиж” – што је велики заокрет у интонацији, ако се узме у обзир да је само пре две недеље Обама Путина описао као „клинца који се досађује у последњој клупи”, док је Путин шефа америчке дипломатије назвао „лажовом”.
Има и оних који сматрају да је оно што се јавно говори само маска којом се прикривају праве намере две силе које играју нову партију геополитичког покера и при том много блефирају, али то је сада у другом плану.
Хемијско оружје у САД
Вашингтон – Америка се давно одрекла хемијског оружја, али га се још није сасвим решила. Иако је, приступајући 1997. Конвенцији УН која га забрањује, преузела обавезу да га уништи у року од 10 година (у том моменту је имала 35.000 тона), то још није до краја спроведено. У два складишта у државама Конектикат и Колорадо још се налази око 3.000 тона бојних отрова који према најновијем плану треба да се униште тек до 2023. Елиминација биолошког арсенала Пентагон је досад коштала 35 милијарди долара.
------------------------------------------------------
Србија (ни)је питана о Сирији
Да ли је амерички Стејт департмент и званично питао Србију да се придружи заједничкој изјави о Сирији у којој се сиријска власт криви за напад хемијским оружјем, „Политика” јуче није била у могућности да провери из два независна извора. Док је портпаролка Министарства спољних послова Србије (МСП) Маја Ћорац рекла да у „досад пристиглој преписци није стигао такав захтев” Американаца, у америчкој амбасади у Београду тврде да су о ситуацији у Сирији дискутовали са Владом Србије.
„Све владе које желе да се сагласе са заједничком изјавом састављеном на маргинама састанка лидера држава Г-20 у Санкт Петербургу у Русији су слободни да то учине. Америчка амбасада је на темељу тога са Владом Србије дискутовала о ситуацији у Сирији и америчким погледима на тамошње догађаје”, рекао је за „Политику” Стивен Старк, аташе за штампу америчке амбасаде у Београду, не прецизирајући да ли је Стејт департмент тражио од МСП да се придружи заједничкој изјави о Сирији, усвојеној 6. септембра на маргинама састанка Г-20 у Санкт Петербургу.
Ова заједничка изјава је потекла од САД и још десет земаља чланица Г-20, али њој се противи Русија јер се наводи да је за напад хемијским оружјем у предграђу Дамаска, „према до сада прикупљеним доказима, одговоран сиријски режим”, при чему се позива на „снажан међународни одговор”. У међувремену овој изјави се придружило још двадесетак земаља, при чему су од земаља западног Балкана то Хрватска, Црна Гора, као и Косово које су САД признале као независну државу. Н. Р.
------------------------------------------------------
Асад: Уступак Москви
Москва – Одлука Сирије да своје хемијско оружје стави под међународну контролу резултат је предлога Русије, а не америчке претње војном интервенцијом, цитира агенција Интерфакс интервју који је председник Башар ел Асад дао руској телевизији. „Сирија своје хемијско оружје ставља под међународну контролу због Русије. Америчка претња није утицала на ту одлуку“, преноси Ројтерс руску агенцију.
Од нашег сталног дописника
Вашингтон – Док је састанком шефова дипломатија Џона Керија и Сергеја Лаврова у Женеви америчко-руско договарање о расплету сиријске кризе јуче прешло на конкретан колосек – траже се политичке форме и технички модалитети хемијског разоружавања Башара ел Асада – Москва је наставила своју офанзиву у којој се председник Владимир Путин представља као глобални мировњак и разуман државник.
Најновији потез је текст руског председника на коментаторским страницама „Њујорк тајмса”, који је нека врста отвореног писма америчком народу и политичким лидерима због, како објашњава аутор, „недовољне комуникације између наших друштава”.
Појачавајући утисак да је он тај који је Барака Обаму избавио из политичке невоље, спречио да доживи политички пораз у Сенату и предузме у Америци непопуларну војну интервенцију у Сирији, руски председник је свом америчком колеги одржао и лекцију о међународном праву, улози и значају Уједињених нација и, рекло би се, наругао се „америчкој изузетности”.
Подсећајући на руско-америчко ривалство током хладног рата, али и на савезништво у Другом светском рату, Путин је поручио да би, у случајну да утицајне земље предузму војну акцију без овлашћења Савета безбедности, Уједињене нације могле да доживе судбину Лиге народа. По њему, оно што се догађа у Сирији „није битка за демократију, већ оружани сукоб између власти и опозиције у једној мултиверској земљи”.
„Мало је заговорника демократије у Сирији, али више него довољно бораца Ал Каиде и
екстремиста свих боја”, пише Путин.
„Ми не штитимо сиријску владу, него међународно право”, констатује даље, а затим образлаже:
„Потребно нам је да користимо Савет безбедности УН и верујем да је очување закона и реда у данашњем комплексном и турбулентном свету један од неколико начина да међународни односи не склизну у хаос. Закон је закон и ми морамо да га следимо, без обзира на то да ли нам се допада или не. А по садашњем међународном праву, сила је дозвољена само у самоодбрани или одлуком Савета безбедности. Све друго је по Повељи Уједињених нација неприхватљиво и представљало би чин агресије.”
Путин затим износи да „нико не сумња” да је у Сирији употребљен бојни отров, али да све упућује да то није дело сиријске армије, већ опозиционих снага, како би испровоцирале интервенцију својих „моћних страних покровитеља”, који би се тиме ставили на страну фундаменталиста.
„Извештаји да милитанти припремају нови напад, овога пута против Израела, не могу да буду игнорисани”, написао је руски председник.
Он затим поставља питање да ли су учестале интервенције у унутрашње сукобе у страним земљама заиста у дугорочном интересу САД јер, како констатује, „милиони широм света на Америку све мање гледају као на узор демократије, а све више као на грубу силу која коалиције окупља са слоганом ’или сте с нама или против нас’”.
Да се сила показала неделотворном и бесмисленом, затим доказује на примерима Авганистана, Ирака и Либије, да би на крају поентирао коментаришући овонедељно Обамино обраћање нацији у коме је изнео аргументе за интервенцију у Сирији.
„Моји радни и лични односи са председником Обамом су обележени растућим поверењем и ја то ценим. Пажљиво сам проучио његово обраћање нацији од уторка и не бих се сложио са оним што је рекао о америчкој изузетности, констатујући да то ’Америку чини другачијом’.
Изузетно је опасно охрабривати људе да себе виде изузетним, без обзира на мотиве”, написао је Путин. „Постоје велике и мале земље, богате и сиромашне, оне са дугом демократском традицијом и оне које још траже свој пут ка демократији. Њихове политике се такође разликују. Ми смо сви различити, али кад тражимо божји благослов, не треба да заборавимо да нас је Бог све створио једнаким.”
Рекло би се да је руски лидер сто одсто искористио пружену му шансу, али и да је званични Вашингтон саучесник у његовој новој улози на светској сцени. Обамин портпарол Џеј Керни тако је у среду, говорећи о изгледима за успех најновије иницијативе за Сирију, рекао да је руски улог у томе њен „престиж” – што је велики заокрет у интонацији, ако се узме у обзир да је само пре две недеље Обама Путина описао као „клинца који се досађује у последњој клупи”, док је Путин шефа америчке дипломатије назвао „лажовом”.
Има и оних који сматрају да је оно што се јавно говори само маска којом се прикривају праве намере две силе које играју нову партију геополитичког покера и при том много блефирају, али то је сада у другом плану.
Хемијско оружје у САД
Вашингтон – Америка се давно одрекла хемијског оружја, али га се још није сасвим решила. Иако је, приступајући 1997. Конвенцији УН која га забрањује, преузела обавезу да га уништи у року од 10 година (у том моменту је имала 35.000 тона), то још није до краја спроведено. У два складишта у државама Конектикат и Колорадо још се налази око 3.000 тона бојних отрова који према најновијем плану треба да се униште тек до 2023. Елиминација биолошког арсенала Пентагон је досад коштала 35 милијарди долара.
------------------------------------------------------
Србија (ни)је питана о Сирији
Да ли је амерички Стејт департмент и званично питао Србију да се придружи заједничкој изјави о Сирији у којој се сиријска власт криви за напад хемијским оружјем, „Политика” јуче није била у могућности да провери из два независна извора. Док је портпаролка Министарства спољних послова Србије (МСП) Маја Ћорац рекла да у „досад пристиглој преписци није стигао такав захтев” Американаца, у америчкој амбасади у Београду тврде да су о ситуацији у Сирији дискутовали са Владом Србије.
„Све владе које желе да се сагласе са заједничком изјавом састављеном на маргинама састанка лидера држава Г-20 у Санкт Петербургу у Русији су слободни да то учине. Америчка амбасада је на темељу тога са Владом Србије дискутовала о ситуацији у Сирији и америчким погледима на тамошње догађаје”, рекао је за „Политику” Стивен Старк, аташе за штампу америчке амбасаде у Београду, не прецизирајући да ли је Стејт департмент тражио од МСП да се придружи заједничкој изјави о Сирији, усвојеној 6. септембра на маргинама састанка Г-20 у Санкт Петербургу.
Ова заједничка изјава је потекла од САД и још десет земаља чланица Г-20, али њој се противи Русија јер се наводи да је за напад хемијским оружјем у предграђу Дамаска, „према до сада прикупљеним доказима, одговоран сиријски режим”, при чему се позива на „снажан међународни одговор”. У међувремену овој изјави се придружило још двадесетак земаља, при чему су од земаља западног Балкана то Хрватска, Црна Гора, као и Косово које су САД признале као независну државу. Н. Р.
------------------------------------------------------
Асад: Уступак Москви
Москва – Одлука Сирије да своје хемијско оружје стави под међународну контролу резултат је предлога Русије, а не америчке претње војном интервенцијом, цитира агенција Интерфакс интервју који је председник Башар ел Асад дао руској телевизији. „Сирија своје хемијско оружје ставља под међународну контролу због Русије. Америчка претња није утицала на ту одлуку“, преноси Ројтерс руску агенцију.
Нема коментара:
Постави коментар